Bliski istok kao tempirana bomba za globalnu ekonomiju

Globalna energetska tržišta ušla su u fazu pojačane nestabilnosti nakon koordinisanih američko-izraelskih udara na Iran i iranskog odgovora dronovima i raketama širom Bliskog istoka i Persijskog zaliva. Region iz kog dolazi oko 20 odsto svetske nafte ponovo je postao žarište geopolitičkog rizika, a sama mogućnost daljeg širenja sukoba dovoljna je da poremeti lance snabdevanja i uzdrma finansijska tržišta.

Investitori sa neizvesnošću čekaju otvaranje berzi, svesni da će tržišta morati da ugrade nove premije rizika u cene energenata.

Napadi su izvedeni tokom vikenda, što analitičari tumače kao pokušaj da se ublaži trenutni šok. Ipak, kada trgovanje ponovo počne, tržišta će se suočiti sa realnošću povećane opasnosti u najvažnijem energetskom čvorištu sveta.

Brent nafta, koja se već približila nivou od 70 dolara po barelu, pod snažnim je pritiskom rasta. Stručnjaci procenjuju da bi ograničeni sukobi mogli da podignu cenu ka 80 dolara, dok bi dugotrajnija destabilizacija regiona i poremećaji u snabdevanju mogli da je poguraju i iznad 100 dolara, uz snažan inflatorni efekat na globalnom nivou.

Za sada nema potvrda o ozbiljnim oštećenjima ključne energetske infrastrukture, ali su eksplozije prijavljene u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu i Bahreinu, dok je Katar presreo projektile usmerene ka svojoj teritoriji. Posebnu zabrinutost izazvale su detonacije u blizini iranskog ostrva Harg, kroz koje prolazi gotovo sav izvoz iranske sirove nafte.

U fokusu je Ormuski moreuz, kroz koji svakodnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte i derivata. Tržište zna da je i kratkotrajan poremećaj dovoljan da izazove lančanu reakciju.

Rizik od blokade tankera ili napada na brodove već utiče na ponašanje tržišnih aktera. Nakon što je jedan tanker pogođen, pojedine velike kompanije i trgovci privremeno su obustavili isporuke kroz Zaliv. Cene transporta za supertankere naglo su porasle, dok se broj brodova spremnih da uplove u rizičnu zonu smanjuje. Čak i bez direktnih udara na infrastrukturu, percepcija opasnosti menja tokove trgovine. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je Ormuski moreuz zatvoren za međunarodnu plovidbu, prenosi Reuters.

Iskustvo iz rata Irana i Iraka osamdesetih godina pokazuje da napadi na komercijalne brodove mogu dovesti do međunarodnih vojnih pratnji tankera. Iako moreuz nikada nije bio potpuno zatvoren, Iran ima kapacitet da saobraćaj privremeno poremeti miniranjem ili ciljanom upotrebom projektila. Čak i kratke operacije mogle bi imati disproporcionalan uticaj na cene i sigurnost snabdevanja.

Vašington, prema izjavama predsednika Donalda Trampa, pokazuje spremnost na produženu kampanju s ciljem ozbiljnog slabljenja iranskog rukovodstva. Iranske vlasti potvrdile su da je u subotu u raketnom napadu poginuo verski vođa Ali Hamnej, zajedno sa više visokih vojnih komandanata. Predsednik Irana Masud Pezeškijan najavio je osvetu, ističući da je to „legitimno pravo i dužnost“ Teherana. Dalji tok događaja zavisiće od odgovora Irana i mogućeg širenja sukoba na naftna polja i izvozne terminale širom regiona.

Iako je globalno tržište trenutno relativno stabilno zahvaljujući većoj proizvodnji u SAD, Brazilu i Kanadi, kao i povećanim isporukama Saudijske Arabije, ozbiljniji poremećaj na Bliskom istoku mogao bi brzo da neutralizuje te rezerve. Predstojeći sastanak OPEC+ dobija dodatnu težinu, jer se od proizvođača očekuje ubrzano povećanje proizvodnje kako bi se ublažio eventualni šok.

Ekonomske posledice neće biti ravnomerno raspoređene. Izrael je već pokazao ranjivost tokom prethodnih sukoba, dok bi zemlje Persijskog zaliva, posebno one sa američkim bazama, mogle biti suočene sa bezbednosnim i logističkim izazovima, uključujući zatvaranje vazdušnog prostora.

Na globalnom planu, energenti ostaju glavni kanal prenosa rizika, a preko njih i inflacija, troškovi transporta i stabilnost finansijskih tržišta. Za Srbiju i region posledice bi u prvoj fazi bile indirektne i zavisile bi od kretanja cena nafte. Nakon prošlogodišnjih udara situacija se brzo smirila, pa nije bilo dramatičnih posledica, ali neizvesnost sada ostaje veća.

Reakcija investitora već odražava rast straha. Zlato i srebro beleže snažan rast, potvrđujući status sigurnog utočišta, dok rizičnija imovina, poput kriptovaluta, trpi pad, a bitkoin beleži osetno slabljenje.

U ovom trenutku pažnja sveta usmerena je ne samo ka vojnim potezima, već i ka morskim rutama, tankerima i cenama energenata. Ishod neće zavisiti samo od vojne dinamike, već i od trajanja krize – što sukob bude duži, to će ekonomski talasi biti snažniji i dugotrajniji.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: biznis.rs