Od sportskih prvaka do majstora bakra: Braća koja su zamenila medalje čekićem! I država im dala podstrek (FOTO)

U vremenu brzine, fabričkih linija i serijske proizvodnje, postoje zanati koji opstaju samo zahvaljujući upornosti, strpljenju i dubokoj ličnoj posvećenosti. Kazandžijski zanat je jedan od njihtih, težak, spor, ali dostojanstven. U toj tišini bakra i vatre, među mirisom metala i zvukom čekića, rade braća Kazandžije Radovanović.

Nekada vrhunski atletičari u srednjoškolskim danima i prvaci Jugoslavije, Predrag u skoku u dalj i trci na 300 metara, a Nenad na 2.000 metara , danas su priznati majstori zanata za koji, bar u valjevskom kraju pod šljivama, nema bojazni da će izumreti.

Njihova radionica nije samo mesto proizvodnje. Ona je prostor u kojem se vreme meri drugačije – ne satima, već rukama, iskustvom i godinama učenja. Svaki kazan koji izađe iz njihove radionice nosi tragove rada koji ne trpi površnost. Ovaj zanat se ne uči na brzinu, ne može se ubrzati, niti pojednostaviti.

Za izradu velikog kazana za pečenje rakije potrebno je i do 6.000 preciznih udaraca čekićem tokom procesa perdašenja. POGLEDAJ GALERIJU

 

Blizance je otac Ranisav uveo u posao i kako nam je otkrio Nenad prvo su radili grejanje bakra i krijenje istog, da bi vremenom usavšili sve tehnike i procese pravljenja kazana.

- Praktično smo bili oslobođeni svakog posla do 15-te godine, jer smo se uspešno bavili sportom..... Nakon toga otac nas je polako uvodio u pocetnicke poslove ovog zanata, a upornost smo sa sporta preneli na posao, tako da nam nije tesko padao taj fizički rad – kaže za 24sedam Nenad Radovanović.

I ne samo to, Predrag i Nenad radili su i sezonske poslove kao što je branje malina, kupljenje sena, branje kukuruza, okopavanje kukuruza i mnoge druge seoske poslove.

Nenad odustao od DIF-a, latio se čekića

Nenad kaže da je želeo da upiše DIF, ali pošto roditelji u tim godinama nisu hteli da razdvajaju braću, odlučio je da kako kaže "popusti" i zajedno sa bratom krene u kazandžijske vode.

Privatna arhiva/Nenad Radovanović

 

Uprkos tome što je reč o gotovo izumrlom zanatu, braća Radovanović uspela su da opstanu i da se prilagode savremenim okolnostima, ne menjajući suštinu svog rada.

 -Trenutno je malo ljidi koji se bave ovom vrstom posla i biće sve manje. Mi ne oskudevamo sa porudžbinama i držimo se kvaliteta i date reči, a naši kupci su to prepoznali. Trebalo je vremena, ali zato sada ubiramo plodove svog rada – iskren je naš sagovornik.

Kako objašnjava, kvalitet dobre rakije ne zavisi isključivo od samog kazana, već mnogo više od pripreme komine, odnosno same smese. Ipak, kazan je osnova bez koje nema dugoročnog i pouzdanog procesa pečenja.

- Što se tiče naših kazana, sav bakar kupujemo iz Valjaonice bakra Sevojno. Svaki deo kazana mora imati tačno određenu debljinu bakra kako bi trajao decenijama. Za svaki naš proizvod dajemo garanciju od 40 godina na bakarni deo. Samim tim jasno je o kakvom kvalitetu se radi- kaže Nenad.

Nekada suvenirski kazani, a danas i oni od 350 litara

privatna arhiva/Predrag Radovanović

 

Asortiman koji su godinama razvijali menjao se uporedo sa potražnjom. Dok je ranije bilo više vremena i manje posla, u radionici su nastajali i mali suvenirski kazani, oni od 10 ili 30 litara, koji su često završavali kao pokloni ili ukrasi.

- Danas je situacija drugačija. Fokusirani smo na veće kazane – najčešće prevrtče od 80, 100 i 120 litara, ali radimo i ozbiljne sisteme od 120 do 350 litara sa mešalicama. Trenutno pravimo jedan veliki kazan od 350 litara – otkriva naš sagovornik.

Cena bakra, kao osnovne sirovine, poslednjih godina značajno varira i direktno utiče na posao. Trenutno se kilogram bakra kreće oko 2.000 dinara, što je znatno više nego ranije.

- Nekada je bakar bio dosta jeftiniji, ali su se ljudi ređe odlučivali na kupovinu kazana. Danas je situacija obrnuta. U poslednjih pet do deset godina rakija je dobila ogromnu popularnost, što je podstaklo mnoge proizvođače da ulože u kvalitetnu opremu - objašnjava Nenad.

Vetar u leđa

Jedan od trenutaka koji im je dao dodatni vetar u leđa bio je dobijanje bespovratnih sredstava Ministarstva privrede.

Naravno, aplicirali smo za bespovratna sredstva u Ministarstvu privrede i dobili smo ih. U principu, ta sredstva trošimo za repromaterijal ili da podmladimo neku mašinu. Izuzetno smo zahvalni. Kako bih vam opisao taj osećaj kada dobijete sredstva – kao kada vam fali malo vazduha pa ga dobijete.

privatna arhiva/Predrag Radovanović

 

Ništa bez mreža i interneta

Iako se radi o tradicionalnom zanatu, Radovanovići su među prvima shvatili da bez prisustva na internetu nema opstanka.

- Mislim da sam prvi sajt napravio još 2007. godine, imao sam domen kazandzija.com, ali je nažalost ugašen. Danas smo aktivni na Fejsbuku i Instagramu, gde nam se ljudi javljaju, prate naš rad, šalju poruke i preporuke- kaže Nenad.

Njihovi kazani danas se nalaze i na mestima koja prevazilaze klasičnu proizvodnju rakije,a  reč je o manatirima Tumane i Hilandar,

- Došli smo do nivoa kvaliteta gde se mi više ne nudimo, već nas traže. Posebno nam je drago što su naši kazani završili u manastirima. Sutra, kada naša deca posete te svetinje, moći će da potraže proizvode koji su potekli iz njihove kuće- govori Nenad, ne skrivajući ponos.

Uvek treba jos neki sat, dan...

Iako bi se moglo pomisliti da im je cilj širenje proizvodnje, njihova filozofija je drugačija.

- Mi se ne trudimo da povećamo obim proizvodnje, već da dobijemo više slobodnog vremena, a da proizvodnja ostane na sličnom nivou. Nedeljno proizvedemo dva prevrtna kazana. Brat i ja radimo od osam ujutru do osam uveče, svakog radnog dana i subotom, dok je nedelja rezervisana za razvoz - objašnjava Nenad i zaključuje: Svaki zanat je lep i dobar. Negde je zarada veća, negde manja, neki je teži, neki lakši. Ali svaki zanat traži posvećenost. Morate da uložite svoje vreme, trud i strpljenje, a rezultati će doći sami.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam