Zašto je hrana poskupela? Nova studija otkriva ključne faktore rasta cena u Srbiji

U prethodne tri godine Srbija se suočavala sa izraženim i dugotrajnim rastom cena hrane u regionu, a javnost je često nagađala ko je za to odgovoran. Nova studija „Uticaji globalnih faktora na skok cena hrane u Srbiji 2022–2025“, koju je izradila istraživačka kuća Lidington Research, nudi odgovor, a autori pokazuju da istina nije ni jednostavna ni intuitivna.

Prema analizi čiji su autori Dimitrije Milić, Ivan Lakićević, Mijat Kostić, Teodora Danilović i Dragoslav Rašeta, rast cena hrane u Srbiji rezultat je istovremenog delovanja više snažnih faktora, koji su se u posmatranom periodu međusobno pojačavali. Autori ukazuju da se radi o kombinaciji globalnih kretanja, regionalnih poremećaja u trgovini i specifičnih strukturnih karakteristika domaće poljoprivrede.

Prvi i najizraženiji pritisci potekli su sa međunarodnih tržišta. Nagli rast cena energenata i mineralnih đubriva nakon 2022. godine značajno je povećao troškove poljoprivredne proizvodnje. Više od 80 odsto poljoprivredne mehanizacije u Srbiji koristi dizel gorivo, a prosečna starost opreme prelazi tri decenije, što je dodatno povećalo osetljivost proizvodnje na promene cena goriva.

Istovremeno, Srbija veliki deo mineralnih đubriva nabavlja iz uvoza, pre svega sa tržišta Rusije i Belorusije, koja su tokom rata u Ukrajini bila pogođena sankcijama i logističkim ograničenjima. Prema navodima studije, rast ulaznih troškova u poljoprivredi relativno brzo se preneo na krajnje cene hrane.

Ovi pritisci kulminirali su u martu 2023. godine, kada je inflacija hrane u Srbiji dostigla 27,2 odsto, što je bilo znatno iznad opšte inflacije u tom periodu.

Drugi faktor odnosio se na poremećaje u međunarodnoj trgovini i transportu. S obzirom na to da Srbija deo prehrambenih proizvoda, sirovina i energenata nabavlja iz regiona i Evropske unije, prekidi u transportnim koridorima, privremene zabrane izvoza žitarica u pojedinim zemljama i rast logističkih troškova imali su neposredan uticaj na domaće cene.

Lidington Research

 

Posebno su bile pogođene kategorije poput žitarica i uljarica, čije su cene po pravilu osetljive na promene u globalnoj ponudi i trgovinskim tokovima.

Treći set faktora odnosi se na dugoročne strukturne izazove domaće poljoprivrede, koji u uslovima kriza postaju izraženiji. Među njima su niža produktivnost, starija mehanizacija, energetska neefikasnost i ograničen fiskalni prostor za ublažavanje snažnih spoljašnjih šokova. Zbog toga se globalni poremećaji u Srbiji često reflektuju intenzivnije nego u zemljama sa modernizovanijom poljoprivrednom infrastrukturom.

Dodatni pritisak na cene hrane stvorili su i klimatski ekstremi. Suše, toplotni talasi, poplave i kasni mrazevi tokom 2023. i 2024. godine doveli su do oscilacija u prinosima, naročito kod voća i povrća. Studija se u ovom delu poziva i na procene Narodne banke Srbije, koja je u Izveštaju o inflaciji iz avgusta 2025. godine navela da je međugodišnja inflacija u junu ubrzala na 4,6 odsto, pre svega zbog rasta cena neprerađene hrane usled nepovoljnih vremenskih uslova.

Kako se navodi, izostanak uobičajenog sezonskog pojeftinjenja povrća bio je posledica smanjene ponude i povećanih troškova proizvodnje i navodnjavanja, što predstavlja jasan primer načina na koji klimatski faktori utiču na inflaciona kretanja.

Zaključak studije Lidington Research ukazuje da rast cena hrane u Srbiji nije prolazna pojava, već rezultat složenog preplitanja globalnih, regionalnih i domaćih faktora. U takvim okolnostima, administrativne mere poput ograničavanja marži ili privremenog zamrzavanja pojedinih cena mogu imati kratkoročni stabilizujući efekat, ali ne mogu dugoročno otkloniti osnovne uzroke poskupljenja.

Autori stoga ističu da su, pored kratkoročnih intervencija, ključni dugoročni koraci usmereni ka modernizaciji poljoprivrede, jačanju infrastrukture, smanjenju zavisnosti od uvoza ključnih inputa i boljoj pripremljenosti na klimatske promene, kako bi se povećala otpornost domaćeg tržišta hrane.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam