Intervju sa Vladimirom Đorićem, predsednikom UO ASAP-a: Srpska arhitektura - rastuća industrija sa snažnim izvoznim potencijalom

Prema podacima Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP), arhitektonske firme u Srbiji rastu brže od ostatka građevinske industrije i sve češće izvoze svoje usluge na strana tržišta. O ekonomskom značaju, institucionalnom razvoju i budućim potencijalima srpske arhitekture govori Vladimir Đorić, predsednik Upravnog odbora ASAP-a, udruženja koje okuplja preko stotinu arhitektonskih firmi iz svih krajeva Srbije.

Promo

 

- Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) nedavno je sprovela istraživanje ASAP Ekosistem. Šta rezultati govore o stanju arhitektonskih praksi u Srbiji?

Istraživanje ASAP Ekosistem, koje je obuhvatilo 100 arhitektonskih firmi iz svih delova Srbije, prvi put nam je dalo jasnu i merljivu sliku o tome ko smo danas kao industrija. Istraživanje je pokazalo da su arhitektonske prakse u Srbiji stabilne, profesionalno zrele i ekonomski relevantne. Većina naših članica posluje oko deset godina, osnovane su u periodu između 2011. i 2020. godine, što govori o generaciji arhitektonskih firmi koje su se razvijale u složenim ekonomskim i tržišnim uslovima, ali su uspele da opstanu i rastu.

- Koliko su arhitektonske prakse danas ekonomski značajne?

Podaci su vrlo jasni. Ukupan promet članica ASAP-a u 2024. godini iznosio je oko 35 miliona evra, dok ukupan promet svih firmi koje se bave arhitekturom procenjujemo na preko 200 miliona evra. Raduju činjenice da je od 2021. do prošle godine promet dupliran, kao i to da se se industrija arhitektonskih usluga razvija brže od ostalih podsektora građevinarstva. To je direktan doprinos BDP-u, koji se dodatno multiplikuje kroz građevinski sektor, industriju građevinskih materijala, nekretnine i finansijske usluge. Kada govorimo o doprinosu BDP-u, važno je naglasiti da arhitektura ne generiše samo prihod, već i dodatnu vrednost, kroz kvalitet prostora, održivost projekata i dugoročne društvene efekte. Arhitektura se često posmatra samo kao kreativna profesija. Ovi podaci jasno pokazuju da je u pitanju stabilna i izvozno orijentisana privredna delatnost.

Promo/Dragana Udovičić

 

- Istraživanje pokazuje i snažnu izvoznu orijentaciju ASAP članica?

Da, čak 62 odsto članica ASAP-a izvozi svoje usluge u druge zemlje, i oko 15 odsto prometa dolazi upravo iz izvoza usluga. To je izuzetno važan podatak koji pokazuje da su naše arhitektonske usluge konkurentne na svetskom tržištu znanja i kreativnih usluga. Takođe, to znači da naše arhitekte rade po najvišim profesionalnim standardima, u različitim regulatornim i kulturnim kontekstima, i da su prepoznati kao pouzdani partneri van granica zemlje.

- Kakav je odnos ASAP-a sa investitorima i privatnim sektorom?

ASAP insistira na partnerskom odnosu sa investitorima. Kvalitetna arhitektura nastaje kada se arhitekte posmatraju kao strateški saradnici, a ne kao trošak. Dobro projektovani objekti imaju veću tržišnu vrednost, bolju dugoročnu održivost i pozitivniji uticaj na zajednicu.

- ASAP je postao član Arhitektonskog saveta Evrope. Koliki je značaj tog priznanja?

Učlanjenje u Arhitektonski savet Evrope (ACE) kao član posmatrač je izuzetno važno priznanje za ASAP. To je najviši status koji može imati organizacija čije je sedište u zemlji koja nije članica EU. Ovime srpska arhitektonska scena dobija direktan pristup evropskim politikama u oblasti arhitekture, prostornog planiranja i održivog razvoja, kao i priliku da aktivno učestvuje u dijalogu na najvišem profesionalnom nivou.

Promo

 

- Jedan od strateških ciljeva ASAP-a je osnivanje Komore Arhitekata. Kako bi to unapredilo struku?

Arhitektonske prakse danas funkcionišu kao ozbiljni poslovni sistemi, ali nemaju institucionalni okvir koji ih adekvatno predstavlja. Osnivanje Komore Arhitekata omogućilo bi jasnije standarde poslovanja, zaštitu profesije i bolji dijalog sa državnim institucijama i investitorima. Tome smo posvećeni i podržavamo različite inicijative kolega iz industrije usmerene u tom pravcu. Stava smo da je to važan korak ka profesionalizaciji tržišta i dugoročnom jačanju arhitektonske struke i industrije.

- Kako vidite budućnost ASAP-a i arhitektonske struke u Srbiji?

Kao industriju koja je organizovana, vidljiva i ekonomski prepoznata. ASAP će nastaviti sa svojim aktivnostima u cilju unapređenja i razvoja struke, sprovođenju istraživanja kako bi se stekla što potpunija slika o značaju arhitektonskih praksi, uspostavljanju i razvijanju međunarodne saradnje ne samo zarad razmene znanja i iskustva, već i promocije srpske arhitekture. Na koncu, ne i najmanje bitno, naše aktivnosti su usmerene ka stvaranju boljih uslova za rad arhitektonskih praksi. Naš cilj je da arhitektura u Srbiji bude prepoznata kao strateški važna delatnost, za ekonomiju, za društvo i za kvalitet života građana.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Promo