Povratak kultne rute: Kako je pruga Beograd–Trst menjala istoriju Balkana

Najavljena inicijativa za modernizaciju železničkog saobraćaja između Beograda i Trsta, o kojoj će se raspravljati na marginama Generalne skupštine UN, ponovo je otvorila temu ove legendarne rute. Za mnoge generacije, veza Beograda i Trsta bila je mnogo više od transportnog koridora – bila je simbol izlaska na more, trgovine i susreta kultura.

Trst – balkanska kapija ka svetu

Trst je vekovima bio ulazna luka Balkana u svet. Još od vremena Austrougarske, kada je bio najvažnija luka Monarhije, srpska roba – pre svega žitarice, stoka i vino – putovala je ka njegovim dokovima. Preko Trsta su pristizali i luksuzni proizvodi, tkanine, parfemi i tehnička roba, pa je grad bio sinonim za eleganciju i "prozor u Evropu".

Pexels

 

Mnogi trgovci iz Srbije i drugih jugoslovenskih krajeva redovno su putovali vozom upravo u Trst, vraćajući se ne samo sa robom, već i sa pričama o drugačijem, zapadnom načinu života. Za porodice u unutrašnjosti, izlet do Trsta bio je i simbol prestiža i dokaz povezanosti sa svetom.

Železnica kao most između dva sveta

Prvi ozbiljni planovi o železničkoj vezi Beograda i Trsta javljaju se sredinom 19. veka, u doba kada je industrijalizacija menjala lice Evrope. Za Austrougarsku je ta pruga bila strateški koridor, dok je za Srbiju ona značila mnogo više - izlazak na more, sigurniji izvoz i jaču trgovinsku mrežu.

Iako nikada nije u potpunosti zaživela u obliku u kojem je bila zamišljena, pojedine deonice ove rute funkcionisale su decenijama. Putnici su tako prelazili kilometre od Beograda, preko Zagreba i Ljubljane, do Trsta, gde se Balkan stapao sa Mediteranom.

Freepik

 

Trst u jugoslovenskom sećanju

Za vreme Jugoslavije, odlazak u Trst bio je gotovo ritual. Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, građani su masovno putovali vozovima do Trsta u popularne "šoping ture“. Čuveni "džins iz Trsta“ ili italijanske cipele i parfemi predstavljali su statusni simbol.

Pruga Beograd–Trst u to vreme nije bila samo transportni pravac – ona je bila simbol otvorenosti, susreta i kulturne razmene. U kolima voza susretali su se studenti, trgovci, porodice i zaljubljeni parovi, svi sa istim ciljem: da na obali Jadrana udahnu dašak slobode i modernog života.

Današnja inicijativa za modernizaciju ove rute samo je podsećanje da pruga Beograd–Trst nikada nije izgubila na značaju. Ona je oduvek bila više od saobraćajne veze – bila je nit koja je povezivala Balkan sa Mediteranom, istoriju sa sadašnjošću, tradiciju sa modernim vremenima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam