Srpska navlakuša sa rafa! Jogurt, pavlaka, šampon, ali nećete verovati koji su još proizvodi mamac za naivne

To što je čokolada "milka" sa oznakom "alpsko mleko" sada teška 90 grama umesto ranijih 100 a u istoj ambalaži u kojoj se ne primećuje ta razlika od ne malih 10% možda bi se i moglo „progutati“ ali potrošači čak i u bogatoj Nemačkoj ne praštaju kada im tu „skupljenu“ čokoladu prodaju uz cenu uvećanu sa 1,49 na 1,99 evra. Tad se na zrelom tržištu kakvo je Nemačko proizvođač stavi na stub srama i dodeli mu se "nagrada" Zlatni vindbojtel (recimo zlatna nepostojanost).

A smanjenje proizvoda a povećanje cene jasan je primer proizvođačke taktike znane kao šrinkflacija (shrinkflation), a koja se naširoko primenjuje i u Srbiji. Kod nas možda nema Vindbojtela (mada ima jedna zanimljiva "oznaka" jednog društava za zaštitu potrošača koja je parodija na akciju "Bolja cena"), ali to ne znači da potrošači ne primećuju da im je čokolada smanjena sa 100 grama na 85 ili 80, kao i da je to primetno i kod stranih ali i domaćih brendova.

Tihog "lažiranja" uobičajene gramaže na koju su potrošači decenijama navikli, nisu pošteđeni ni keksi ili napolitanke. Pakovanje je spalo sa 250 g na 200g a napolitanke su čak utanjile i brojem slojeva. Popularna cedevita sa kilogramskog pakovanja je spala na ono od 900 grama.

Nisu samo ljubitelji slatkog žrtve nesavesnih proizvođača željnih profita po svaku cenu. Tako je predmet šrinkflacije i ono što jedu svi, od dece do penzionera, poput jogurta ili pavlake, kojima je čaša spala sa 200 na 180 mililitara.

I kod smrznutog voća i povrća, na primer malina ili graška, kesa se smanjila sa 450 na 300 grama odnosno sa 500 na 400 grama, što je slučaj i sa testeninom. To nije mala stvar jer 20 mililitara je zapravo 10 odsto,  kod testenine smanjene je 20% a kod maline čak za trećinu.

A tu su još i suvi kvasac za koji je neko odlučio da ga je dovoljno 7g umesto 10g, da kečapa u malom pakovanju više ne treba da bude 100 grama već 90, ili da u kesici kikirikija ne bude 200g već samo 165 grama. Slična je situacija i sa praškom za veš, omekšivačima i deterdžentima, šamponom koji je sa 500ml spao na 440 ml... - isto pakovanje, manja količina.

Poskupljenje koje se lakše "proguta"

- Više prostora u kesici čipsa, pakovanje čokolade od 90 grama ili čašica jogurta od 180 grama samo su neki od najpoznatijih primera ovog fenomena - objasnio je Dragan Dživdžanović iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.

On je istakao da se proizvođači na ovaj potez odlučuju jer je manje nepopularan od podizanja cena, te nosi manje rizika u pogledu zadržavanja kupaca i samim tim prometa.

- Smanjivanje količine proizvoda u istoj meri povećava prosečnu cenu koštanja, kao i u slučaju njihovog poskupljivanja - kaže on.

Ako se to naširoko primeni potrošaču svakako nije svejedno da li će mesečno za hranu i higijenu izdvojiti desetinu ili petinu više. A samo na hranu ode polovinu mesečne potrošnje prosečne porodice u Srbiji. Uz sve to i kada se manje pakovanje, više ili manje primećeno od potrošača, ustali na rafovima, to ne znači da će se ustaliti i cena. Doduše, tu dosta kumuju i trgovci.

Ako se strana roba može donekle pravdati malim tržištem a alavim uvoznicima i distributerima, teško je potrošače ubediti da domaća čokolada "Najlepše želje" od, takođe, tanušnih 90 grama sredinom aprila u velikim trgovinskim lancima košta 160 do 170 dinara a danas 170 do 240.

No, opravdanja iizgleda da i nisu potrebna jer istraživanja pokazuju da kupci ređe reaguju na smanjenje ambalaže nego na direktno povećanje cene, pa će se ova praksa i dalje koristiti. A zakonskih prepreka nema jer sve dok je realna količina jasno označena na deklaraciji, zakon nije prekršen.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam