"Ne može EPS da propadne da bi neko više zaradio"
15.07.2025 | 14:42
EPS i sada prodaje struju privredi po ceni nešto nižoj od tržišne, sve manje bi direktno uništilo elektroprivedu, kaže stručnjak
Copyright Profimedia
Regulisana cena električne energije za privredu, koja bi bila ispod tržišne cene, vodila bi do direktnog uništavanja Elektroprivrede Srbije (EPS), izjavio je danas tehnički direktor SEEPEX-a Dejan Stojčevski.
"EPS i sada prodaje struju privredi malo jeftinije od tržišne cene, da bi bio konkurentniji u odnosu na trgovce“, rekao je on za Energiju Balkana komentarišući saopštenje Privredne komore Srbije (PKS) u kome se traži da se hitno uspostavi dijalog o ceni struje jer, kako kažu, "privreda traži održivo poslovanje".
Iz PKS su poručili da Elektroprivreda Srbije i kompanije moraju što hitnije da uspostave kontinuirani dijalog i redovne sastanke kako bi pronašle održivo rešenje za cenu električne energije za privredu.
Istakli su i da svako povećanje cene električne energije značajno opterećuje poslovanje firmi, utičući na rast cene krajnjeg proizvoda i smanjenje konkurentnosti na domaćem i stranom tržištu.
"Kao građanin ja sam protiv da mi privrednik traži da zaradi, uništavajući EPS da bi on imao veći profit“, istakao je Stojčevski.
Ocenio je da i privreda mora da se prilagodi tržištu.
"Nekada je prozvodnja bila organizovana noću, jer je tada jeftinija struja“, podsetio je on i poručio privrednicima da negde drugde na tržištu nađu tu cenu koja će im odgovarati.
PKS: Tržišne cene za mnoge neizdržive
Iz privrede pak kažu da su nove tržišne cene struje znatno više nego što su bile prethodnih godina kada su bile ograničene, što ugrožava konkurentnost pojedinih sektora.
"Posebno dsu pogođeni metalska i hemijska industrije", rekao je danas zamenik predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović.
Vesović je rekao za Tanjug da su najpogođeniji proizvođači u industriji metala, plastike i gume, jer cena struje značajno učestvuje u konačnoj ceni proizvoda.
Zbog veće cene struje PKS je zajedno sa resornim ministarstvima inicirala formiranje radne grupe koja će direktno učestvovati u razgovorima i pregovorima između EPS-a i najugroženijih kompanija i dodao je da je u prostorijama komore održan sastanak.
''Jedna od ključnih tema jučerašnjeg sastanka, kojem su prisustvovali predstavnici Ministarstva privrede, Ministarstva energetike i kabineta predsednika, bila je cena električne energije. Ona se danas slobodno formira na tržištu i ugovara između privrednih subjekata i Elektroprivrede Srbije (EPS) u trenutku isteka postojećeg ugovora'', objasnio je Vesović.
Rekao je da je PKS putem Centra za pitanja i brze odgovore identifikovala nekoliko ključnih izazova sa kojima se suočavaju domaće kompanije, među kojima su najizraženiji troškovi radne snage, cena električne energije i problemi sa sezonskim bolovanjima u poljoprivredi.
Istakao je da su ovi problemi naročito izraženi u regionima gde je poljoprivredna proizvodnja dominantna i gde strane kompanije masovno zapošljavaju radnike.
On je naglasio da je važno pronaći balans između interesa privrede i EPS-a, kako ne bi bila ugrožena ni makroekonomska stabilnost zemlje, ni konkurentnost domaćih kompanija.
''EPS je tema razgovora u okviru sporazuma sa MMF-om i mora da posluje tržišno i sprovede restrukturiranje, ali istovremeno ne sme doći do udara na inflaciju i poziciju privrede. Očekujemo razumevanje i fleksibilnost svih strana'', poručio je Vesović.
Na pitanje šta bi bilo najbolje održivo rešenje, Vesović je odgovorio da ne postoji idealno rešenje, ali da je najbezbolnije da se nađe balans između dva interesa.
''Važno je da ta cena ne bude u potpunosti odraz onog što je tržišna cena u tom trenutku, ali da ni na koji način ne ugrozi tržišno poslovanje EPS-a kao važnog privrednog subjekta koji nije samo deo budžeta kompanija i privrede, nego i budžeta celokupnog stanovništva'', rekao je Vesović Tanjugu.
On je napomenuo da se Srbija nalazi u gornjem delu liste zemalja regiona po visini cene električne energije za privredu, što ranije nije bio slučaj.
Konkurentske prednosti, kako je rekao, sada imaju Bosna i Hercegovina, Albanija, Crna Gora i Turska, koje imaju niske cene struje i manje regulatornih opterećenja kada je u pitanju zaštita životne sredine.
BONUS VIDEO