Zašto Srbija nije „zelenija“: Urađeno je dosta, ali i dalje ima „klipova“

Građani Srbije sve češće traže gde bi mogli da recikliraju svoj kućni otpad, umesto da se njime zatrpavaju lokalne i regionalne deponije, ili čak pune gudure, reke i potoci. Takođe, ima kompanija koje su spremne da investiraju ozbiljan novac da bi bile zelenije, jer to same žele, a i klijenti i partneri iz EU na tome insistiraju. Međutim, Srbija, iako ekološki lider u komšiluku, i dalje mnogo zaostaje za razvijenim zemljama Evrope, prevashodno zbog sporosti države da usvoji sve norme i propise EU, istaknuto je na konferenciji "Srbija Goes Green" u Privrednoj komori Srbije.

‒ Najveći izazov je primarna selekcija komunalnog otpada, jer su industrijski i komercijalni potpuno pokriveni. Građani traže reciklažu, ali bez jasnih propisa i konkretnih obaveza samouprava neće biti pomaka. Bez izmena zakona i dalje nećemo imati jasnu sliku o tome šta je čija odgovornost – napominje Violeta Belanović, generalna direktorka SEKOPAK-a.

A Srbija može da dostigne cilj i da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 odsto do 2030. godine, ali treba to da uključi u Nacionalni klimatski energetski plan, kaže direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.

‒ To se postiže kroz veću upotrebu solarne i vetroenergije, kroz izgradnju boljih kapaciteta za prirodni gas, kako bi se isključila upotreba uglja, ali nakon 2030. značajne transformacije će biti potrebne, kao što je potpuno isključivanje upotrebe uglja do 2040. i značajna upotreba obnovljivih izvora energije (OIE) ‒  rekao je Pontara.

Da bi postigla rezultate u dekarbonizaciji i ublažila posledice klimatskih promena, Srbija mora snažno da investira u ekologiju.

‒ Srbija će morati da investira za sve to 2,3% BDP-a od 2030. do 2050. kako bi izbegla negativne posledice, koje bi imala na opšte klimatske uslove. Poenta je sledeća, kada prelazimo na zelenu energiju, to nije lako ni jeftino, ali može da da dobre rezultate u konkurentnosti, razvoju i ljudskom razvoju ‒ naveo je Pontara.

Ima privatnika i u Srbiji koji brinu o životnoj sredini

Uz državna ulaganja, biće potrebna i ona privatna, a njih bi bilo mnogo više da kompanije imaju podršku države, naglasio je Nebojša Vraneš iz Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.

24sedam.rs/G.M.Š.

 

‒ Sistem mora da prepozna ulaganja i trud kompanija koje sprovode zelenu agendu. Taksu za otpad firme i dalje plaćaju po kvadratnom metru površine koju zauzimaju, a ne po kilogramu otpada koji naprave. Tako plaćaju i za površine garaža, parkinga, zelenila… A i pored toga sve više privrednika prepoznaje da ulaganje u cirkularnu ekonomiju nije goli trošak već investicija. Država treba da uradi svoje, i tu pomaže PKS da se spoje baze podataka o kretanju materijala i otpada. Ne možemo dozvoliti da se gradi pet fabrika za reciklažu a da ne znamo koliko gde otpada imamo ‒ objasnio je Vraneš.

U kakav to položaj dovodi same kompanije, pa i one najveće koje su i pioniri u ovom poduhvatu, opisala je Tijana Koprivica, direktorka za održivost biznisa u "Delta holdingu".

‒ Zelena gradnja je danas obavezna i mi to vidimo za svaku međunarodnu konferenciju koja se održava u našem Sava centru, stranci odmah pitaju šta se od zelenih principa tu primenjuje. Naša grupacija ima 27 solarnih elektrana na krovovima članica, ali gledamo da pravimo struje samo onoliko koliko nam je potrebno, a ne koliko bismo mogli, jer su propisi takvi da se ne isplati da pravimo više i predajemo u nacionalnu mrežu ‒ napominje Koprivica.

Probleme ima još jedan pionir, ovoga puta u energiji vetra, koju "MK grupa" u Srbiji promoviše više od deset godina.

‒ Brojni su izazovi, komplikovano je da dobijete dozvole i sve papire da biste počeli gradnju, saradnja sa lokalnom samoupravom je problematična, a onda još imate gomilu infrastrukturnih problema jer nema puteva, energetske mreže… Kada smo radili vetropark "Krivača" morali smo da izgradimo i 30 kilometar puta i 40 kilometar elektromreže, trafostanicu... ‒ nabraja Aleksandar Đorđević, menadžer za poslovni razvoj u "MK grupi", koja planira da u obnovljive izvore energije investira 900 miliona evra. 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam