„Zbunjeni“ Fed nije dirao kamate, ali to Srbiji ionako ne znači mnogo

Centralna banka SAD je u magli i odlučila se za oprobanu metodu „čekaj, pa vidi“, tako da je sinoć po centralnoevropskom vremenu javljeno da referentne kamatne stope Federalnih rezervi ostaju iste.

Mudre sede glave u najmoćnijoj instituciji globalnih finansija trenutno znaju šta nas čeka u skoriijoj budućnosti koliko i većina na tržištu – a to je vrlo, vrlo malo.

Na jučerašnjoj sednici Federalni komitet za otvoreno tržište Federalnih rezervi (FOMC) zadržao je kamatne stope u rasponu od 4,25% do 4,5% jer, kako je to priznao i predsednik Fed-a Džerom Pauel, nemaju jasnu predstavu o tome šta sledi.

Ekonomske stručnjake u Fed-u brinu posledice povišenih carinskih tarifa administracije predsednika Donalda Trampa, koje se još nisu pokazale na tržištu te nemaju statistički prikaz uticaja na inflaciju i tržište rada. Ne pomaže ni to što je nejasna i fiskalna politika SAD, kao ni kuda će svet odvesti eskalacija oružanog sukoba Izraela i Irana na naftom bogatom Bliskom istoku.

‒ Smatramo da ćemo tokom leta znatno više saznati o carinama. Nismo očekivali da će se do sada u velikoj meri manifestovati, i za sada nisu. Videćemo u kojoj meri će se to promeniti u narednim mesecima, i to će svakako uticati na našu procenu. Takođe ćemo pratiti kako se razvija tržište rada ‒ rekao je Paule na konferenciji za štampu.

Svet će sledeću odluku Fed-a pomno čekati 17. septembar, ali to na Srbiju neće posebno uticati, ma kakva odluka bila. Kada Federalne rezerve smanje kamatne stope, prinosi na američku imovinu postaju manje atraktivni za globalne investitore i to podstiče odliv kapitala iz SAD i smanjuje tražnju za dolarom.
To vodi ka slabljenju njegove vrednosti u odnosu na druge valute, što je posebno značajno u ovom trenutku jer dolar ionako gubi vrednost prema najjačim valutama. Samo u ovoj godini je izgubio 10% vrednosti i prema evru i sada je na 1,15 za jedan evro.

Slabiji dolar prija američkom izvozu, jer postaje konkurentniji sa jeftinijim proizvodima i uslugama, ali povećava cenu uvozne robe. A nju je Tramp već učinio skupljom i tek će se videti inflacione posledice po krajnje kupce.

Na slabijem dolaru Srbija bi mogla malo da uštedi samo na državnom dugu, jer u spoljnotrgovinskoj razmeni, štednji i kreditima on ima vrlo malo učešće u Srbiji. Prošle je godine razmenjeno robe za svega milijardu dolara (od 34,5 milijardi ukupnog izvoza robe), od čega je naš izvoz bio preko 800 miliona. 

Ali i dug denominovan u dolarima je manji od 14% ukupnog duga, tako da tu ni kursne razlike nisu velike.

Eventualno bi manje kamate Feda mogle da utiču na veće investicije u Srbiju zemlju, zbog pomenute manje atraktivnosti američkog tržišta. Tu bi mogle da profitiraju srpske kompanije, posebno u sektoru tehnologije i startapa.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam