Ma kakva kriza u nekretninama?! "Stabilizacija tržišta na (dalekom) putu ka održivosti"

Građevinski sektor u Srbiji trenutno prolazi kroz značajnu transformaciju, tržište nekretnina je došlo u period stabilizacije ali ne može se govoriti o krizi, čak ne ni o stagnaciji, ističu stručnjaci iz branše.

Zapravo, pre se može reći da se prelazi sa velikog broja „kvadrata“ koji su se projektovali i izvodili, na manje, ali kvalitetnije projekte, kao i pomeranje ka održivoj gradnji, istaknuto je veoma dobrom panelu arhitekata, projektanata i izvođača radova na konferenciji „Budućnost građevinske industrije:

Ljudi, kapital i održivost“, koju su u Beogradu organizovali italijanska Konfiindustrija Srbija i agencija Medija skils.

– Potražnja za nekretninama je na visokom nivou, brojke o učešću građevinarstva u BDP-u su čak više nego prošle godine, a tih 7% nije bilo ni u vreme SFRJ. Obim izvedenih radova jeste pao za 1,3%, traženih dozvola ima manje, pa se u najgorem može reći da je u pitanju stabilizacija tržišta a nikako kriza – naglašava Igor Marsenić, izvršni direktor ASAP, Udruženja srpskih arhitektonskih praksi.

Da se u narednih godinu, dve neće ništa značajnije u građevinarstvu dogoditi, bar ne statistički gledano,  smatra i Dragan Dutina, tehnički direktor konstruktorske firme Penta Ge.Co.

–  Imamo Beograd na vodi, EXPO, i još neke velike projekte koji sledeće godine ulaze u završni deo. Postoje i neki čije izvođenje tek sledi, ali ih je manje. Ono što se menja je da se gradnja industrijskih objekata seli iz Beograda u unutrašnjost, jer je to omogućila nova putna infrastruktura a tamo je radna snaga jeftinija. Ali, ako gledamo na duži rok i želimo da zadržimo visoke brojke u građevinarstvu, moramo da razmišljamo o novim poduhvatima. Puteve smo napravili ali vodovodi su nam decenijama stari, obnovili smo tek nekoliko kliničkih centara… – naglašava Dutina.

Printscreen/Putevi Srbije

 

A sa infrastrukturom, novim fabrikama, logističkim centrima dolazi i izgradnja stanova, škola za potrebe radnika, dodaje Igor Živković, viši arhitekta u italijanskoj firmi Enerplan Balkan.

Da su novi veliki projekti potrebni „koliko sutra“ jer je evidentno da sda ima manje privatnih stranih investitora koji traže ponude za projektovanje i gradnju. A problema ima i sa državom, bilo da su u pitanju tenderi ili izdavanje dozvola.

– Došli smo u situaciju da tenderski procesi traju duže od sam gradnje, pa „tenderišemo devet meseci sa napravimo objekat za osam. A sada, sa dolaskom kineskih firmi koje su dobile poslove, dolaze i njihovi izvođači, pa je i ut teže naći posao – kaže Nemanja Uzelac, komercijalni direktor Konstruktor Grupe.

Cene neće nadole

Oni koji zagovaraju tezu krize u srpskom građevinarstvu, drže se i očekivanja da cene, koje jesu nenormalno narasle prethodnih pet ili više godina, „moraju pasti“. Za njih izu Unikredit banke imaju otrežnjujuće vesti.

– Da, cene se generalno stabilizuju ali ima još mesta za rast, recimo u luksuznom segmentu. Treba naglasiti da se u Srbiji i dalje 80 odsto stanove proda dok se zgrade još grade – kaže Vladimir Veselinović, šef finansiranja rilejstejta u Unikredit banci Srbija.

Da cene neće padati, pogotovo ne u Nišu ili u javnosti zapostavljenom a veoma živom Kragujevcu, kaže i Marsenić a s tim se slaže i Miloš Mitić, izvršni direktor agencije za nekretnine Siti ekspert (City expert).

– Imali smo rast cene od 30% do 50% u poslednjih pet godina i to od manjih gradova poput Subotice do banja. Profitna marža investitora je bila tolika da se u posao ulazilo i bez velike kalkulacije, čak su novac povlačili iz osnovnog biznisa u stanogradnju. Sada je realnost i da je kamata na stambeni kredit 4,5%, i da se kreditni kupci vraćaju uprkos tome. Ali, evidentno je da se i tu situacija menja i da se tržište investitora ukrupnjava i da tu neće ostati oni kojima je to „drugi posao“ – kaže Mitić.

Zelena gradnja - samo kad se mora

Zelena, ekološka ili održiva gradnja nova je mantra građevinarstva u Evropi i razvijenom svetu i ona se polako prenosi i kod nas. Prepisujemo propise, uvodimo energetske pasoše za zgrade, korporativni klijenti traže zgrade sa što manjim karbonskim otiskom, stižu nam i karbonske takse. Ali, kada se pogleda „ispod haube“, svo to „zelenilo“ je i dalje pod moranje – kažu stručnjaci.

Pixabay

 

– I dalje morate lupom da tražite investitore u Srbiji  koji se istinski zalažu za zelenu agendu. Ako to hoćemo, put je samo regulacija jer ako država to ne naredi, ništa od toga. Doduše, negde treba i deregulacija jer ako opština ne može da mesecima izda energetski pasoš za zgradu  i sve stoji zbog toga, onda je bolje da to izbacimo, da nam ne bi si investitori otišli u Tursku. Jedino gde se „zeleni“ su krovovi zgrada, jer u poslednje dve godine investitori ili ugrade solarne panele ili predvide gde će se naknadno postaviti: Ali, tu ima povrat novca, pa su stimulisano da se ekološki ponašaju – rekao je Dragan Dutina.

Najbolju sliku ekološke svesti ovdašnjih investitora (nažalost, ne samo domaćih) dao je za kraj Nemanja Uzelac iz Konstruktora.

– Imamo investitore koje moramo da i dalje ubeđujemo da ne može ovde da se otpadna ovda sprovede u najbližu reku, a velika većina se drži samo onoga što se mora po propisima. Izu našeg iskustva imali smo samo jednu firmu, danski Grundfos, koja je iskreno ušla u zelenu agendu. Naravno, svima je problem novac, jer Dance je izgradnja fabrike koštala 100 odsto više nego da su gradili „običnu“, a 300 odsto više u odnosu na neku kinesku fabriku u Srbiji. Njima se ta razlika nikada neće isplatiti i oni to znaju od početka --- zaključuje Uzelac.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam