Rudari se ne žale mnogo na plate, a strana konkurencija im sve veća

Rudarima se posao nije mnogo poboljšao, ali plate nominalno jesu, iako odavno ne obezbeđuju standard života koji je u ovoj profesiji bio nekad.

Predstavnici sindikata tvrde da su najgori uslovi rada u rudnicima JP PEU "Resavica", dok su u ostalima uglavnom bolji nego pre desetak godina. Ipak, primetno je da kompanije koje su u kineskom vlasništvu, a naročito njihovi podizvođači, dovode sve više radnika iz Kine, pa i iz Afrike i drugih zemalja sa jeftinijom radnom snagom, čije plate su nepoznanica i sindikalcima. Procenjuje se da je zbog borskih rudnika pristiglo oko 12.000 Kineza, što je trećina stanovništva ove opštine, piše poslovni magazin Biznis i finansije (B&F).

Kod "Ziđina" sada najbolje

Poslednjih nekoliko godina domaći rudnici nude bolje uslove rada, a oni su se posebno popravili u Rudarsko-topioničarskom basenu "Bor" (RTB), koji je živeo na subvencijama države do decembra 2018. godine, kada ga je preuzela kineska kompanija "Ziđin".

– Zarade u "Ziđin Koperu", koji upravlja tim rudnicima u Boru i Majdanpeku, u odnosu na prosečne zarade u Srbiji su pristojne, ali su i dalje male, ako se porede sa platama u rudnicima u Evropi i svetu, izuzev zarada u Africi – kaže za B&F Časlav Gavrić, predsednik republičkog Granskog sindikata rudarstva i energetike "Nezavisnost".

Srbija ima dvadesetak rudnika uglja i obojenih metala - bakra, zlata, olova i cinka. Rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglavnom posluju u okviru Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju "Resavica", a površinski kopovi "Kolubara" i "Kostolac" su u okviru Elektroprivrede Srbije.

"Ziđin Koper" je vlasnik 63% kapitala u RTB "Bor", a preostali udeo je u državnom vlasništvu. Rudnik zlata i bakra "Čukaru Peki", nedaleko od Bora, nalazi se 100% u vlasništvu "Ziđin majninga", kćerke firme "Ziđin majning grup",e koja ga je kupila krajem 2019. godine. Rudnici olova i cinka su "Grot" kod Vranja i Rudnik "Gornji Milanovac", i u privatnom su vlasništvu.

Rudari beže iz "Resavice"

Gavrić tvrdi da su najgori uslovi rada u rudnicima JP PEU "Resavica", u koje nije ulagano poslednjih 30 godina. U okviru ovog javnog preduzeća posluju rudnik "Soko", gde je 2022. godine bila poslednja nesreća, zatim "Lubnica", "Vrška čuka", "Ibarski rudnici", "Rembas", "Bogovina", "Jasenovac", "Štavalj" i "Aleksinački rudnici", koji ne rade.

– Ubedljivo najgori položaj rudara, što se tiče zarada i uslova rada, jeste u "Resavici", a što je najgore, žive na subvenciji države i ne planiraju se ulaganja kako bi se popravili uslovi rada. Zbog prelaska na zelenu energiju i zatvaranja rudnika, niko na njih sada ne obraća pažnju – komentariše Gavrić.

On ističe i da se, kada se planira zatvaranje rudnika, mora u njih ulagati zbog sigurnosti rada, ali se to u Srbiji ne praktikuje. Razlog za ulaganje u te rudnike je, prema njegovim rečima, i to što je ugalj kvalitetniji i kaloričniji nego u "Kolubari" i "Kostolcu", samo što su manje zalihe.

Zbog niskih zarada i teških uslova rada, rudari napuštaju "Resavicu" i dolaze u "Ziđin" u Boru i Majdanpeku. Početna zarada rudara u "Resavici" je, kako kaže Gavrić, 55.000 dinara, što je nešto više od minimalne zarade za ovu godinu.

U tom preduzeću se oko tri nedelje vode pregovori o kolektivnom ugovoru, i u strahu od poslodavca ti rudari ne žele da govore o uslovima rada.

24sedam/Goran Sivački

 

– Na mišiće su dobili od države povišicu od oko 8% i pitanje je da li će još nešto dobiti – ocenjuje Gavrić.

Inflacija rasla, a plate mirovale

Branislav Manojlović, električar za odlagače na površinskom kopu "Kolubar"a, koji u tom javnom preduzeću radi 18 godina, kaže da su, posle nekoliko godina, zarade prvi put od 1. januara ove godine povećane 11%.

– Inflacija je rasla, a naše plate su mirovale. Pre zamrzavanja zarada u javnom sektoru naše zarade su iznosile dva i nešto više republičkog proseka, a sada smo se skoro izjednačili sa prosekom. Još nam nije jasno kako se obračunava povećanje od 11%. Ima puno tužbi za poslednje četiri godine zbog manjeg obračuna boda od propisanog – navodi Manojlović.

On objašnjava da plate zavise od koeficijenata poslova koje radnik obavlja - od smenskog, noćnog rada, rada tokom praznika i vikenda, terenskog rada, tako da dva radnika na istim poslovima imaju različite zarade.

– Sa poslednjim povećanjem za januar, zaradio sam nešto više od 150.000 dinara, s tim što je u tu zaradu ušao rad tokom praznika. Osnovna plata je znatno manja. Nije tako dramatično kao u drugim profesijama, ali daleko je od standarda koji smo imali – ističe Manojlović.

Dodaje da je u tu platu ušla nadoknada za topli obrok od oko 16.000 dinara i regres od  5.800 dinara. Radnici u tom preduzeću dobijaju nekoliko hiljada dinara i na ime doprinosa poslovnom uspehu.

-- Od ove moje zarade može da se živi od prvog do prvog u mesecu, ali nekada se od nje komotnije živelo. Posao je težak, radi se po kiši i suncu, nekada ne možemo noge da iščupamo iz blata --  opisuje Manojlović.

Rastu plate, ali i troškovi

U kompaniji "Ziđin Koper" prosečne zarade sa povećanjem od 17,2% za ovu godinu, u koje su uključene i zarade menadžmenta, iznose 160.000 dinara, navodi Gavrić. Tu platu dostižu uglavnom rudari u podzemnoj eksploataciji. U inostranstvu, prema njegovim rečima, zarade rudara nisu ispod 5.000 dolara.

– Uz to, garantujem da su cene na pijaci i u restoranima u Boru dostigle beogradske, kao i cene iznajmljivanja stanova u Boru i Majdanpeku, pa ne može da se kaže da je rudarima nešto skočio standard – komentariše Gavrić.

Prema njegovim rečima, u rudnicima "Ziđina" u RTB "Bor" zaposleni su uglavnom domaći radnici, ali u rudniku "Čukaru Peki" oko pola radnika je iz Kine.

– Pitanje je pod kojim uslovima rade ti kineski radnici, to je nepoznanica i za sindikate. Oni u "Boru" i "Majdanpeku" usred pogona imaju barake, tu spavaju i hrane se, mnogi i ne izlaze odatle i ne odlaze u grad, osim članova menadžmenta – navodi Gavrić.

Predsednik Samostalnog sindikata u "Ziđin Koperu" Vladimir Stefanović kaže za B&F da su radnici i sindikat zadovoljni povećanjem zarada u ovoj godini.

– Mada, visina plate je relativna kategorija, kolika god da je, nekima je mala, a nekima velika. Prosečna zarada u "Ziđinu" u Boru 2024. je, prema podacima kompanije, bila 144.000 dinara, sa zaradama menadžmenta, a 133.000 za radnike. Oni koji su se tek zaposlili imaju zaradu od oko 100.000 dinara, bageristi, vozači kamiona imaju oko 150.000 dinara, a radnici sa 40 godina staža i minulim radom oko 170.000 dinara. Rudari u jami zarade i 200.000 dinara, ali u tu zaradu su obračunati smenski i minuli rad. Topli obrok iznosi 17.000 dinara, a regres se isplaćuje mesečno i iznosi 10.100 dinara – nabraja Stefanović.

Natezanje i u kineskim firmama

On podseća da su zaposleni u RTB "Bor" od 1980. do 1990. godine imali zaradu koja je bila među najvišima u Jugoslaviji, ali od kada "Ziđin" upravlja rudnicima, ove godine su najviše, prošle godine povećane su 16,5%, a ove 17,2%, pošto preduzeće ostvaruje izvanredne rezultate.

– U kompaniji "Ziđin majning" koja ostvaruje bolje rezultate u rudniku "Čukaru Peki" od "Ziđin Kopera", zarade su niže i nedavno smo osnovali sindikat da unapredimo i uslove i zarade – kaže Stefanović, i dodaje da sindikat u toj kompaniji smatra da obračun zarada nije u skladu sa Zakonom o radu.

On dodaje da je u "Ziđin Koperu" stranih radnika oko 3%, a u "Ziđin majningu" i firmama podizvođačima, više hiljada radnika je iz Kine i jedan broj iz Afrike.

– Koliko su oni plaćeni, ne znam, imamo problem svuda da osnujemo sindikate, posebno u ćerkama firmama gde rade strani radnici, jer postoji pritisak menadžmenta. Po zakonu ne mogu da zabrane osnivanje sindikata, ali kinesko poslovodstvo smatra da ono najbolje brine o interesima zaposlenih. Kažu da su kineski radnici učlanjeni u nacionalni kineski sindikat. Ti radnici se plaše da se učlane u naše sindikate, nema niti jednog u sindikatu – naglašava Stefanović.

Prema njegovim rečima, rudarske kompanije osiguravaju radnike od povreda na radu, ali je to samo osnovno osiguranje.

– Naš cilj je povećanje bezbednosti i to nikad nije naodmet, jer su naši poslovi opasni. Nije skoro bilo većih nesreća, dešavaju se lakše povrede na radu. Kada ima problema tražimo inspekciju rada i nekad se to završi uspešno, nekad neuspešno. Imamo problema oko neusaglašavanja koeficijenata koji se nekad nisu poštovali, zbog čega inspektor upućuje na sud, a mi mislimo da je to pre svega njegov posao – kaže Stefanović.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam