Hotelijeri očekuju novu pomoć države: Bez dobrog smeštaja nema ni sporta, kulture, ni "života"

16.06.2021

07:41 >> 10:49

0

Popunjenost gradskih hotela u Srbiji daleko je od rentabilne, mnogi su pred zatvaranjem, a počinje da nedostaje i kadrova

Hotelijeri očekuju novu pomoć države: Bez dobrog smeštaja nema ni sporta, kulture, ni "života"
Profimedia

Hotelski sektor u Srbiji je deo privrede koji je u vreme pandemije čak dva puta dobio pomoć u novcu iz državne kase, ali je situacija u njemu i dalje “na ivici“. A ako nestane hotela, “zamreće“ i gradovi jer bez kvalitetnog smeštaja nema ni kulturnih, ni sportskih, a ni poslovnih manifestacija, kaže za 24sedam Desimir Popović, direktor beogradskog hotela “M“.

Popunjenost hotela 25 odsto

– Imali smo goste iz odbojkaške reprezentacije Srbije pa je bilo nešto malo posla, ali popunjenost nam je generalno na 10 do 13 odsto. U centru prestonice hoteli su nešto popunjeniji ali to nije dovoljno. Očekujemo da će HORES da izdejstvuje još jednu pomoć i to pre jeseni, jer nema ništa od očekivanog poboljšanja turizma u junu i julu. Bez toga teško da ćemo opstati – ističe Popović.

U HORES-u, poslovnom udruženju hotelsko-ugostiteljske privrede, kažu da je popunjenost hotela u našoj zemlji trenutno oko 25 odsto, a da bi se omogućio njihov opstanak potrebno je da ona iznosi barem 35 odsto.

Konačno popuštanje mera

Od srede, 16. juna 2021. godine, odlukom Kriznog štaba za suzbijanje kovid-19, bez ograničenja rade ugostiteljski objekti na otvorenom, a u zatvorenom će kafići moći da rade do jedan čas iza ponoći, uz poštovanje svih protivepidemijskih mera. U takvim objektima biće dozvoljena i živa muzika. Ono što je bitno za hotele koji organizuju događaje, omogućeno je okupljanje u zatvorenom i na otvorenom prostoru do 500 ljudi.

Direktor HORES-a Georgi Genov naglašava da je pre pandemije popunjenost hotela bila oko 65 odsto a da je sada toliko niska da se javlja problem njihovog opstanka.

– Čak 40 odsto moglo bi da bude zatvoreno ili prodato. Paket državne pomoći pomogao je da hoteli opstanu, ali hotelijerima je i sada neophodna pomoć kako bi prebrodili produženu krizu koja je izazvala pandemija – rekao je Genov na TV N1.

Kontakt uživo nema zamenu

Desimir Popović ističe da je problem gradskih hotela, a oni čine gotovo polovinu od 450 hotela u Srbiji, što nema kontinuiranih dešavanja koja su srž biznisa, ali i gradskog života jer ukoliko nema konferencija, utakmica, koncerata i sličnih aktivnosti, na gubitku su i hotelijeri i građani.

– Stalni gosti koji su u hotelima redovno održavali programe prešli su na onlajn. Bude tu nešto gostiju iz organizacije skupa ali je većina uključena preko interneta. A lični kontakt, onaj oči u oči, kao i vreme i druženje mimo zvaničnog događaja je nezamenjivo i tu tehnologija ne pomaže – naglašava Popović.

A opstanak hotela je važan ne samo zbog gostiju, već i broja zaposlenih koji u tom sektoru rade u Srbiji.

Prema podacima HORES-a, hotelski sektor ostao je dosad bez 6.000 radnika, koji su u velikom broju otišli u inostranstvo.

Čeka velike događaje: Hotel Jugoslavija u Zemunu, Foto:24sedam/Katarina Mihajlović

– Nedostaju kuvari, konobari… a samo Malta traži više od 1.000 radnika u tom sektoru. Domaći hotelijeri trenutno, zbog krize, mogu da zaposlenima ponude minimalac, a normalne plate tek od 2022. godine. Evropska unija je izdvojila za pomoć turizmu više od 160 milijardi evra, te se sa tim nije lako takmičiti – rekao je direktor Genov.

Da u HOREKA sektoru fali zaposlenih mogu posvedočiti i građani Beograda i još malobrojni gosti koji su se proteklih nedelje dana zaputili u neki od prestoničkih kafića ili restorana. Već za samo naručivanje čeka se po petnaestak minuta.

– Jednostavno nema dovoljno ljudi. Nešto smo morali da otpustimo, jer nismo radili normalno, a neki su sami otišli na bolji posao – kažu beogradske kafedžije.

Država otvorila kasu

Država Srbija je hotelskom sektoru, u vreme pandemije dala pomoć u dva navrata, u septembru prošle i početkom ove godine. Oba puta iz budžeta je odvojeno 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi, odnosno ukupno oko 20 miliona evra. Ovu pomoć su dobili samo gradski hoteli, jer se za one u banjama i popularnim turističkim destinacijama smatralo da su imali zadovoljavajuću popunjenost, uprkos tome što su bili zatvoreni veći deo prošle godine.

Pročitajte još

U “sektorsku pomoć“ države mogla bi da se uračuna i aktuelna dotacija tur-operaterima za organizovano dovođenje domaćih i inostranih gostiju. Dotira se od sedam evra po domaćem turisti, pa do najviše 50 evra po glavi stranog turiste koji ostvari određeni broj noćenja u zemlji. Za ceo program je predviđeno pet miliona dinara (oko 42.500 evra).

Pored novčane sektorske pomoći, hotelske firme su mogle da koriste i subvencionisanje kredite Fonda za razvoj, za očuvanje likvidnosti, kao i iznose neto minimalaca i polovina minimalaca kao i ostali deo privrede. Uslovi za sve državne pomoći su bili da broj zaposlenih u određenom periodu ne može da se smanji za više od 10 odsto.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi