Kupujemo znatno više automobila, ali to je samo delom dobra vest (VIDEO)
06.02.2025 | 18:30
Prodaja novih automobila u Srbiji je rekordna u pet godina, raste i broj prodatih polovnjaka, ali električni ni da maknu
Copyright 24sedam/Katarina Mihajlović
U Srbiji je prodato nešto manje od 163.000 automobila za godinu i taj podatak bi trebalo da raduje i da pokaže rast standarda i budžeta i kompanija i građana. Kod novih automobila to i jeste tako, jer broj od 27.862 prodata (tačnije novoregistrovano) automobila u 2024. godini je rekordan u pet godina, ali problem je što je u porastu i broj uvezenih polovnih automobila, pre svega onih „prastarih“, pravljenih pre 2010 godine. Još je veći problem što se automobili „sutrašnjice“, oni električni, prodaju na simboličnom nivou, ukazuju iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova (SAUV).
Prema podacima Asocijacije, rast kod novih automobila je 10%, dok je kod lakih komercijalnih vozila čak 18% za godinu dana. Ako se pogleda period pre krize, u poređenju s famoznom 2019. godinom pre kovidom izazvanog pada, u 2024. je prodato više 1.519 vozila (5,8%). I to je sasvim dobar rezultat, kaže za 24sedam Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.
– Prodati su 27.862 nova automobila i nešto više od 6.600 lakih komercijalnih vozila. Očekujemo i u 2025. godini blagi rast, ukoliko ne bude nekih nepredviđenih i vanrednih okolnosti u svetu – napominje Ćorović.
Međutim, i u ovom dobrom rezultatu ima nekih anomalija, ako se sve pogleda iz evropskog ugla. U Srbiji se i dalje prodaju najviše benzinci (46% novih automobila), dok je to u Evropi samo trećina novoregistrovanih automobila.
Još daleko od standarda EU
Sa automobilima prodatim u 2024. godini, i polovnih i novih, Srbija je na nivou od 362 automobila na 100.000 stanovnika, što je u komšiluku bolje od Makedonije (303), BiH (306) i Albanije (253), ali manje od Crne Gore (393).
Kada se pogleda šire, situacija nije baš sjajna, jer već Bugari imaju za trećinu više (482), a još više „bivša braća“ Hrvati (550) i Slovenci (570), što je negde i prosek EU (567). Oni najrazvijeniji i najvišeg standarda, Nemci su prilično daleko (628).
Zanimljivo je da kod hibrida, odnosno automobila koji uz SUS motor imaju i „pomoćni“ na struju, stojimo prilično dobro, sa udelom od 32% u prodaji novih automobila naspram 39% u EU.
Problem je što nikako da se otarasimo navike da kupujemo dizelaše (19% naspram 12%), i umesto toga počnemo da kupujemo električne automobile.
Udeo potpuno električnih, baterijskih (BEV) automobila na struju kod novih je u Srbiji samo 1%. U Evropi je taj udeo 23%, u SAD 10%, a u Kini čak 40%.
Uprkos solidnoj subvenciji države od 5.000 evra po vozilu, građani i dalje ne kupuju elektromobile, pa se nabavka gotovo svih od 283 nova prodata BEV može pripisati kompanijama.
– Električne automobile kod nas kupuju gotovo samo kompanije, i to one koje imaju instrukciju ili ekološku direktivu od svojih centrala u inostranstvu. I građani će početi da kupuju, ali treba vremena da „usvoje“ novu tehnologiju, da se raširi mreža punjača i da cene padnu. Doprineće tome i proizvodnja domaćeg električnog automobila u "Fijatu" u Kragujevcu. Dotad, smatramo da subvencija treba da ostane, a i da se proširi i sa nekim neporeskim i nefinansijskim benefitima za vlasnike.
e-vozači čekaju punjače
Jedan od preduslova razvoja e-mobilnosti i elektrifikacije srpskog voznog parka su, svakako, javne punjačke stanice. Srbija ih ima, po analizi SAUV, svega tri na 100.000 automobila. U EU, zemlja s najmanje ovakvih punjača je Bugarska - 14, a već Slovenija je daleko odmakla sa 88.
U egzaktnim brojkam, to je samo 120 javnih punjača, pokazuju aplikacije provajdera punjenja električnih vozila, što sa nekim „polujavnim“ punjačima hotela, motela, restorana... čini ne više od 200. Na auto-putevima ih je trenutno devet, još 22 su instalirana i u „fazi povezivanja“, a izdate su dozvole za izgradnju sedam na auto-putu Miloš Veliki i Moravskom koridoru.
- Takođe, smatramo da treba se vrati subvencija za plag-in hibride, pošto oni u režimu gradske vožnje i dometa samo na struju od 30 do 70 kilometara takođe mogu da „emituju nula“ štetnih gasova – objašnjava Ćorović.
Stara muka sad još veća
S obzirom na to da prodaja hibridnih vozila ne posustaje, i pored toga što je država naprasno i protivno evropskoj praksi ukinula subvenciju za ovu vrstu vozila (od 2024. pa nadalje), pravi ekološki ali i bezbednosni problem Srbije ostaju polovni automobili.
Nažalost, njih je u 2024. godini uvezeno oko 135.000 komada, za 2% više nego godinu dana ranije. Sam broj možda i ne bi bio problem da oni prastari, napravljeni od 2000. do 2005. godine (euro 3 standard izduvnih gasova) i potom do 2010. godine (euro 4), nije 43% (58.590 automobila).
- To ne samo da nije ekološki, već nije ni bezbedno za vožnju. Mi kao asocijacija insistiramo da se primeni isti princip kao i u regionu, u Crnoj Gori, Makedoniji ili Bosni i Hercegovini, gde je norma minimum euro 5 standard. Ni ti automobili, a radi se o vozilima proizvedenim posle 2010. godine, nisu više nedostupni cenom prosečnom srpskom kupcu – zaključuje Boris Ćorović.
BONUS VIDEO