Ekonomske posledice korone: Pad investicija, gubitak radnih veština, ali i šansa za ekologiju i robotiku

Četiri epidemije, SARS, MERS, ebola i zika, koje su od 2000. godine uzdrmale svet, uticale su na pad globalne produktivnosti za četiri procentna poena, i to kroz negativan uticaj na investicije i radnu snagu. S druge strane, prema svojoj jačini i rasprostranjenosti, epidemija kovida 19 spada u potencijalno jake biološke katastrofe, pa kriza izazvana ovom pandemijom može imati daleko veće posledice od bilo koje druge prirodne katastrofe, navodi se u izveštaju Svetske banke o uticaju epidemija na produktivnost.

Epidemijama su najviše pogođeni, kako se navodi u nedavno objavljenoj studiji, oni sektori u kojima je socijalna bliskost uslovljena prirodom posla, kao, na primer, usluge smeštaja i ishrane. Kako ističu stručnjaci Svetske banke, epidemije pogađaju ekonomiju i na strani ponude, i na strani tražnje.

Menjaju se potrošačke navike

– Na strani ponude, najveći negativan uticaj trpi tržište rada, preko zatvaranja radnih mesta i socijalnog distanciranja, zbog čega dolazi do postepenog gubitka radnih veština. Fizički kapital, budući nekorišćen dok se radi smanjenim kapacitetima, gubi vrednost i zastareva, dok istovremeno negativna ekonomska klima dovodi do poskupljenja kredita i sumornih projekcija za budućnost. Globalni lanci snabdevanja su zamrznuti, zbog čega dolazi do smanjene difuzije tehnologija i manjka interesa za investiranje – ističe se u izveštaju.

Takođe, na strani tražnje najpre dolazi do sunovrata investicija, koje mogu ostati niske kad se epidemija završi, zbog sveprisutne neizvesnosti i inercije.

Fer konkurencija

Za vreme pandemije zaživelo je onlajn učenje, a Svetska banka smatra da treba nastaviti u tom pravcu, budući da će državama na raspolaganju biti manja sredstva za edukaciju. Dugoročno gledano, kvalitet institucija ima kritičnu ulogu u podsticanju rasta i napretka. Mere koje omogućavaju fer konkurenciju, snižavaju birokratske troškove i smanjuju procedure, i sve drugo što jača poverenje u institucije, stvaraju plodno tlo za privlačenje produktivnih investicija i zdravije makrookruženje.

– Gubitak posla, troškovi servisiranja duga i strah, uzrokuju oštar pad lične potrošnje i porast štednje. Očekuje se da će potrošačke navike biti dugoročno izmenjene, i da će proći dosta vremena dok se ljudi ne priviknu i ne prilagode životu s virusom – naglašava Svetska banka.

S druge strane, navode se i neke pozitivne strane epidemije koje će donekle ublažiti najavljenu katastrofu. Tako bi kriza mogla da inicira porast ulaganja u sektore koji do sada nisu bili atraktivni, kao što su zeleni rast, zaštita okoline, medicinske tehnologije i robotika.

– Verovatno će se zbog epidemije pospešiti relokacija resursa prema produktivnijim sektorima, čime će ojačati makrostabilnost i otpornost ekonomije – zaključuju u Svetskoj banci.

Slabe tačke sistema

Pored toga, eksperti ove finansijske institucije savetuju da država treba da prilagodi mere ekonomskom okruženju, odnosno da se fokusira na slabe tačke sistema i razloge koji su uticali na pad produktivnosti.

– Ono na šta se uvek može uticati je stimulisanje javnih i privatnih investicija, potrebe za poboljšanjem infrastrukture, javnog transporta, telekomunikacija… U svetlu pandemije kovida 19 države imaju priliku da povećaju ulaganja u trenutno najkritičniji sektor, zdravstvo. Tu spada podrška farmaceutskoj industriji, distribucionim sistemima, telekomunikacijama i slično – kažu u Svetskoj banci.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi