Ne isplati se biti "zelen" u Srbiji: Firme opterećene taksama, a sredina i dalje zagađena

Firme koje u Srbiji žele da poštuju savremene ekološke standarde i rade “kao u svetu”, moraju biti spremne da plate cenu za to jer ih takvo poslovanje košta više nego da rade u inostranstvu, konstatuje za 24sedam Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.

Kad se gleda samo cena

Kao poseban problem, Mitrović vidi sistem javnih nabavki u Srbiji, gde je glavni, ako ne i jedini, kriterijum (niska) cena.

– “Zelene” nabavke uopšte ne figuriraju kao neophodna kategorija. Samo se gleda cena. Tako teramo kompanije da prave proizvode koji nisu ekološki “frendli“, samo da bi mogli da ga jeftinije prodaju, a onda imamo problema sa gomilanjem otpada – upozorava Mitrović.

– Samo razne ekološke takse ovde dostižu šest do 10 odsto ukupnih troškova proizvodnje, što je mnogo i veliko je opterećenje za konkurentnost cene proizvoda ili usluga neke firme iz Srbije u regionu i svetu. To je u Evropskoj uniji svega nekoliko procenata. Država mora da preko poreza bolje stimuliše firme i da im olakša pristup “zelenom novcu“ evropskih fondova – kaže Mitrović.

Iako se tretman ekologije u ekonomskom i pravnom sistemu Srbije dosta promenio poslednjih decenija i dalje taj okvir nije ni približno stimulativan da preduzeća sama ozbiljnije priđu unapređenju zaštite životne sredine.

A u Srbiji se godišnje generiše više od 12 miliona tona otpada, od čega se 10 miliona uopšte ne tretira.

– Apsolutno je destimulativno da, recimo, odnošenje otpada plaćate po kvadratnom metru poslovnog prostora a ne po tome koliku količinu generišete. Još besmislenije je da imamo firme koje realno imaju nultu emisiju zagađenja, ali plaćaju komunalne takse kao da su ozbiljni zagađivači – ističe naš sagovornik.

U situaciji da je ekološka svet građana na niskom nivou, a da nije uspostavljen iole ozbiljniji sistema reciklaže otpada, i u ovom slučaju se u Srbiji pribeglo varijanti “naplati gde možeš“. Posledica toga je da preduzeća plaćaju tri puta veće takse nego građani.

Škart više nije otpad

No, nije sve crno i pomaka čak i u ekologiji u Srbiji ima. Velika pomoć zdravijoj životnoj sredini i nekoj ubuduće održivoj ekonomiji stigla je sa izmenama određenih industrijskih propisa.

– Najviše je pomoglo to što se ukinuo status otpada za neke produkte i nusproizvode, i oni se sada tretiraju, to jest mogu da se prosleđuju ili prodaju, kao sirovina u drugim industrijskim procesima. Sada, recimo, sirova guma iz proizvodnje pneumatika može da bude osnova za izradu patosnica za automobile ili škart u proizvodnji tetrapaka da se ugrađuje u građevinske ploče – objašnjava Mitrović.

To je pravi primer cirkularne ekonomije i ozbiljno smanjenje u upotrebi novih prirodnih resursa ali to nije “samo“ ekološka prednost održive ekonomije, pokazala je i aktuelan sitaucija sa pandemijom kovid-19.

Da ne zakasnimo i sa digitalizacijom

Mitrović naglašava da svuda uveliko traje proces “zelene tranzicije“. Evropa ima svoj “Nju grin dil” da do 2050. godine izbaci upotrebu fosilnih goriva.

– Moramo biti spremni na velike promene, jer rašće troškovi transporta, logistike, energije… A startna pozicija nam nije baš najbolja, jer smo ekonomija koja troši dva i po puta više energije da proizvede isti proizvod kao neko u EU, tehnološki zaostajemo 20 ili 30 godina za vodećima u svetu. Jedino u šta se možemo uzdati da napravimo “kvantni skok” je digitalizacija. Tu šansu ne smemo da propustimo – upozorava Mitrović.

– Videli smo na početku pandemije, u martu i aprilu, kako su se pokidali dugi lanci snabdevanja. Roba, bilo da su gotovi proizvodi, delovi, sirovine, je nedeljama pa i mesecima putovala s jednog kraja sveta na drugi. Ovako treba koristiti nešto što vam je već tu, na dohvat ruke – pojašnjava Mitrović.

Pročitajte još: Da ne završi na deponiji: Od 1. novembra u Srbiji kreće akcija…

Sa tim sistemskim izmenama i vodeće srpske firme su krenule da u svoje proizvodne procese uvode drugačiju upotrebu vode, da više koriste dojučerašnji “škart“ u proizvodnji, da stavljaju solarne panele gde mogu…

“Zeleno računovodstvo” i firmi i države

Kompanije u Srbiji još nemaju alat “zelenog računovodstva“ kojim bi trebalo da izračunaju i prikažu realne troškove svoje proizvodnje koji bi uključili i ekološku komponentu.

Zasad se to svodi na prikazivanje troškova korišćenja vode, energije, odnošenja otpada i plaćanja taksi. Tako neće moći još dugo, jer se u EU, kojoj želimo da se priključimo, ekološke regulative iz godine u godinu, a proekološki se menja i svest kupaca, koji sve više traže i “eko“ oznaku na deklaracijama proizvoda.

– Trenutno se ekologijom na pravi način uglavnom bave samo u multinacionlanim kompanijama koje posluju u Srbiji. One imaju svoje korporativne standarde koje primenjuju svuda u svetu i veoma im je važno da su prepoznati kao društveno odgovorna kompanija i da imaju ekološki održivu proizvodnju – kaže Mitrović.

Srbija, dakle, jeste na putu uvođenja održive ekonomije ali da bi se obezbedili sami uslovi, posla ima još mnogo. A vremena “za kaskanje“ za svetom je sve manje.

Pročitajte još: Pivari predložili mere za oporavak ove grane industrije…

Da bi se u ovom priključila Evropi, Srbija do 2030. godine mora da uloži barem osam milijardi evra u čistije vode, zemljište, reciklažu… Trenutno se iz državnog budžeta za životnu sredinu izdvaja samo pola procenta BDP-a. Da bismo ispunili prioritete EU, preduslov je da se to poveća za više od jedan odsto BDP-a, odnosno za oko 500 miliona evra godišnje.

– Ali benefiti su višestruko veći. Računa se da se na tih osam milijardi dobija 20 milijardi evra u zdravlju građana i ekonomičnosti proizvodnje – zaključuje Mitrović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi