Otporna na sankcije: Rublja se vratila na nivo pre Ukrajinske krize
07.04.2022 | 08:20
Uprkos dosad neviđenim sankcijama ekonomski najmoćnijih zemalja sveta protiv jedne države, Rusija uspeva da održi vrednost svoje valute
Copyright Profimedia
Rublja se vratila. Valuta koju je američki predsednik Džozef Bajden nedavno ismevao kao „šut“ (rublja je na engleskom „ruble“, a „rublle“ znaći šut, ostaci pri rušenju), neočekivano je brzo povratila svoju vrednost uprkos neviđeno širokim i snažnim sankcijama koje zapad sprovodi Rusiji zbog oružane akcije u Ukrajini.
Sa nivoa od 121,5 rublji za dolar, ruska moneta se vratila na nivo pred Ukrajinsku krizu, od 74,3 za dolar.
- Za političare, odličan je PR kada mogu da kažu da sankcije nemaju nikakav uticaj. A to će pomoći i ograničenju uticaja inflacije – kaže za „Blumberg“ Đulijame Treska, viši strateg za tržišta u razvoju „Dženerali inšurans aset menadžment“.
Rusija je tako brzo prevladala situaciju koja je, ističe Blumberg, počela da kod građana i biznismena priziva sećanja na katastrofalnu finansijsku krizu 1998. godine.
Naftu i gas je teško pobediti
I pored toga što se ruskim proizvodima sve teže trguje u svetu, što zapadni trgovci bojkotuju rusku naftu i što su kompanije iz SAD i Evrope masovno napustile rusko tržište, Rusija se i dalje drži.
Jednostavno, zemlja je „prevelika da padne“ i njena nafta i gas je održavaju na površini. Ruski gas je nezamenjiv za Evropu, a Kina i Indija rado kupuju rusku naftu uz poveći popust.
„Blumberg Ekonomiks“ procenjuje da će zemlja od energenata ove godine zaraditi 321 milijardu, za trećinu više nego 2021. godine.
Pored toga, Moskva je bila spremna za sankcije, poučena Krimskom krizom 2014. Zamrznuta su sva sredstva stranih investitora, a ruskim kompanijama je naloženo da 80 odsto novca u devizama pretvore u rublje.
Rusija je uspela da stabilizuje i domaće tržište.
- Ruska ekonomija i finansijski sektor se prilagođavaju novoj ravnoteži kontrole kapitala, kontrolisanih cena i državnog intervencionizma, i nije čudo da se deo tržišta stabilizovao - kažu Elina Ribakova i Bendžamin Hilgenstok, ekonomisti iz Instituta za međunarodne finansije.
BONUS VIDEO