Zašto novi superkompjuter brine bankare, ali i NATO: Strah od "kvantnog napada"

Koliko brzo bi ultrajak kompjuter mogao da probije bilo koju lozinku? Dovoljno brzo da se trenutno milijarde troše sa tim ciljem...

Google iz Alphabet Inc i International Business Machines Corp. se takmiče ko će imati više kubita, kvantnih ekvivalent bitova koji čuvaju podatke na klasičnim kompjuterima na kvantnom čipu. Firme poput D-Wave Systems Inc iz Kanade i francuski startap Alice&Bob nude usluge kvantnog računarstva klijentima koji žele da pojačaju svoju procesorku moć kako bi rešili kompleksne probleme, prenosi Blumberg.

Sve je moguće...

Ali, svaki tehnološki napredak nosi sa sobom određene probleme. Iako se pravi pravcati kvantni kompjuter nije još pojavio, već postoje zabrinutosti u vezi s njegovim mogućnostima da uništi enkripciju koja štiti kritične komunikacione kanale između kompanija i između oružanih snaga.

Andersen Čeng, osnivač i generalni direktor firme iz Londona koja se bavi kvantnom enkripcijom, Post Quantum, priča za Blumberg o razlozima zbog kojih NATO, banke i ostali entiteti moraju da se pripreme za svet u kome je "kvantni napad“ moguć.

Koliko je značajno to što kvantni računari uzurpiraju mašine koje danas koristimo? 

- To će uticati na sve nas. Ja sam 30 godina radio sa računarima i video sam dosta toga kada je u pitanju sajber bezbednost i mogu da kažem da je najveća pretnja pred nama kvantni napad. Sećate se kad su pre par meseci kada su Facebook, WhatsApp i Instagram pali na nekoliko sati? Zamislite da se ugase i nikada više ne prorade ponovo? Ili da nismo u mogućnosti da naručujemo stvari preko Amazona? To su stvari o kojima treba razmišljati kada govorimo o tome šta može da uradi kvantni računar.

Jedna ideja koja se pojavila odskora jeste mogućnost da kvantni računari mogu da dešifruju enkripciju. Kada se kvantni računari pojave biće poput rendgena. Haker više ne bi morao da ukrade moj novčanik. Sve što bi morao da uradi je da dođe do ulaznih vrata i napravi rendgenski snimak brave. Na taj način saznao bi kako izgleda ključ i mogao bi da napravi kopiju.

Pixabay/Free-Photos

Računari danas nisu u stanju da probiju enkripciju koja štiti mreže poput Facebook Messengera, WhatsAppa i Signala. Da li usluge kvantnog proračunavanja, koje pružaju IBM ili D-Wave, to možda već mogu da urade?

- Ne. U ovom trenutku ne možemo da znamo da li je neko već napravio prvi kvantni računar negde u svetu. Svi računari koji su u upotrebi danas su kompjuteri koje nazivamo klasičnim računarima. Kvantni računar ne može da radi izuzetno komplikovane proračune, ali je u stanju da izvede milion pokušaja odjednom. Kvantni računar je potpuno beskoristan za 99 odsto svih proračuna koje koristimo danas, ali je izuzetno brz kada je neophodno izvesti veliku količinu jednostavnih operacija odjednom.

Ustaljeno mišljenje bilo je da ovakvi računari neće postati realnost bar još 10 do 20 godina. Međutim, u svetu nauke, ljudi se sada brinu da bi mogao postati stvarnost za samo pet godina. Stvari su postale hitnije u poslednje dve i po godine. Zato sada viđamo daleko veću inicijativu u pogledu uspostavljanja kvantne nadmoći. Države ulažu milijarde dolara u razvoj prvog kvantnog računara. Bilo je nekoliko laboratorijskih otkrića u proteklih par godina koja su zabrinula ljude.

Hajde da kažemo da je neko došao u posed kvantnog računara koji može da probije enkripciju. Šta bi sve bio u stanju da uradi?

Foto:Pixabay/StockSnap

- Jedna od mogućnosti je takozvani prikupi-sada-pa-dešifruj-posle tip napada. Trenutno ja koristim svoj iPhone, putem javnog ključa koji je šifrovan. Ukoliko bi neko pokušao da presretne i negde sačuva naše informacije, onda ih samo prikuplja. Trenutno nisu u stanju da ih dešifruju. Međutim, jednog dana biće u stanju da otkriju sve tajne (uz pomoć kvantnog računara).

NATO je započeo eksperimente putem vaše virtualne privatne mreže koja ima kvantnu enkripciju. Zašto rade probe sa tim?

- Trenutni algoritmi koje koristimo za VPN (programi koji se koriste za sigurnu vezu sa korporativnom mrežom ili za zaobilaženje državne blokade) koriste ili standard RSA Laboratorija ili kriptografiju eliptične krive.

Što znači da bi mogao da ih probije kvantni računar?

- Upravo tako. Ako krenete da prikupljate moje podatke, jednog dana, uz kvantni računar, bićete u mogućnosti da probijete šifru koja ih čuva. To je ono što brine brojne organizacije. NATO je sačinjen od 30 država članica tako da im je interoperabilnost veoma važna. Ako pošaljete savezničke trupe u Ukrajinu, one moraju međusobno da razgovaraju. Pošto različite vojske koriste različite komunikacione protokole, morate razmišljati o rizicima. Zato su oni na čelu traženja kvantno bezbednog rešenja.

Šta je još u opasnosti od kvantnog napada?

- Bitkoin i blokčejn. Rekao bih da 99 odsto svih kriptovaluta koristi kriptografiju eliptičke krive, koja nije kvantno bezbedna. Ko god ima prvu ispravnu mašinu, moći će da povrati stotine milijardi dolara vredne kriptovalute.

Pixabay

Koje zemlje prednjače u korišćenju kvantne enkripcije?

- Na čelu kvantnih inovacija je Kanada, gde se nalazi firma za kvantno računarstvo D-Wave Systems. Zatim tu su Australija, Holandija, Francuska, UK i SAD. Donald Tramp je 2017. godine izdao izvršnu naredbu za inicijativu za kvantno računarstvo vrednu 1,2 milijarde dolara. To zapravo nije ništa u poređenju sa drugim državama. Kina je otvoreno posvetila između 12 i 15 milijardi dolara kvantnoj nadmoći. Francuska je izdvojila 1,8 milijardi evra (dve milijarde dolara).

Šta je sa komercijalnim sektorom?

- Američki komercijalni sektor je bio veoma inovativan sa kvantnim računarstvom, uključujući Google, IBM, Honeywell International Inc. Ne mogu da odam tačno ko, ali neke od najvećih banaka tiho grade ono što zovemo PQC timovi, ili postkvantni kripto timovi, da bi se pripremili za migraciju. Neki od njih to vide kao egzistencijalnu pretnju, ali takođe vide i marketinšku prednost toga da mogu da kažu kupcima kako su kvantno bezbedni. Znam da je jedan od najvećih sistemskih integratora na svetu uložio 200 miliona dolara za izgradnju odeljenja za kvantno savetovanje. Po njima, kao da će se u narednoj deceniji 2000. godina dešavati svakog meseca.

Pred 2000. godinu svi su mislili da će svetski kompjuteri eksplodirati kada se datum promeni na 1. januar 2000.

- Bio je to jedinstveni događaj, koji se nije desio. U to vreme sam radio za JP Morgan Chase & Co. u komitetu za migracije 2000. godine. Tri dana nakon 1. januara, Sendi Vorner, tadašnji izvršni direktor, poslao je imejl svakom zaposlenom rekavši: „Vau, potrošili smo samo 286 miliona dolara na 2000. godinu, a ništa se nije dogodilo. Veoma smo zadovoljni.“

Koliko konsultanti koji žele da zarade naknade za postavljanje novih sistema preuveličavaju brige oko kvantnih pretnji? Imajući na umu da ste i vi na tom tržištu.

- Konsultanti misle da je Božić stigao ranije. Svi su odugovlačili sve dok NIST (Nacionalni institut za standarde i tehnologiju sa sedištem u Merilendu) nije ažurirao svoje standarde da bi uključio kvantnu kriptografiju. Verujem da će prvi talas ogromnih prihoda ići konsultantskim firmama, a onda će se sledeći talas svesti na prodavce poput nas.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi