Čemu nas uče Norvežani: Subvencije za e-automobile su "vraćene", šta još može da se učini za "zeleniju“ vožnju
Vlada Srbije je spremila dodatni novac u fondu za subvencije za kupovinu električnih automobila, ali primer Norveške pokazuje šta sve još može da se učini
Nisu protekle ni cele dve nedelje u avgustu otkako je Ministarstvo za zaštitu životne sredine objavilo da se obustavlja prijem zahteva za dobijanje subvencija za kupovinu novih električnih i hibridnih vozila (jer je razdeljen godišnji budžet) i vesti da se prijem nastavlja (zbog dobijanja dodatnog novca).
Milion evra prvobitno namenjenih za mnogo jeftiniju vožnju, a još više zdraviju životnu sredinu, iskorišćeno je već sredinom avgusta, iako je Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon), usvojena tek krajem maja (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 53/2021 od 28. 5. 2021).
Tokom ta dva i po meseca, koliko je trajala Uredba (krajnji rok za prijavu je bio 1. novembar), pokazalo se da interesovanje građana Srbije za „zelenim automobilima“ i te kako postoji, i pored toga što u javnosti o tome postoji veliki skepticizam. Pre svega jer su “električna vozila preskupa”.
Prodato sve što može da se proda
Auto-kuće su ove godine prodale građanima 800 vozila sa subvencijama, kažu podaci Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, a o flotnim kupovinama rentakar kompanija i taksiste nema podataka. To je za više od 120 vozila više nego u kriznoj 2020. godini (637 hibrida i 41 automobil na struju).
Možda bi prodatih ekoloških vozila bilo i više da je bio veći fond za subvencije, ili da su one veće. Država pomaže kupovinu hibridnih automobila sa 2.500 evra, plag-in hibrida (dopunjavanje struje) sa 3.500 evra, a potpuno električnih vozila sa 5.000 evra. Ako se uzme u obzir da se kupuju samo „obični“ hibridi, ispada da je država „zakucala“ broj novi „zelenih vozila“ na maksimalno 400 komada godišnje.
Ovakav broj je nedovoljan i za simboličan uticaj na životnu sredinu i smanjenje emisije azotnih oksida (NOx), ugljen-monoksida (CO) i ugljen-dioksida (CO2).
Zbog ovako male količine subvencija, koja kasnije dođe višestruko na naplatu kroz veće zdravstvene troškove i ekološku štetu, nije čudo što je u Srbiji „zelenih automobila“ prodata tek tri odsto od ukupnog broja novih automobila.
U Norveškoj, vodećoj zemlji Evrope i sveta po prodaji električnih i hibridnih vozila, broj električnih vozila sa baterijama (BEV) u 2020. godini je bio 54 odsto svih novih vozila, kaže podatak tamošnjeg Udruženja vlasnika električnih vozila.
Kako to rade pametni Norvežani
Subvencije države su svuda presudni faktor u tranziciji sa naftne na elektro mobilnost, ali to ne znači da se zemlje ograničavaju samo na (do)davanje novca građanima za kupovinu automobila.
Primer Norveške to najbolje pokazuje, jer tamo se ceo fiskalni i društveni sistem prelasku na potpuno ekološku vožnju prilagođava već više od 30 godina. Ta iskustva mogla bi se brzo i mnogo jeftinije primeniti i kod nas, a da se više „ne vadimo“ na siromaštvo i relativno skroman državni budžet.
Za zelenije gradove
U gradovima je za EV bio besplatan parking 1999- 2017, a od tada se plaća samo polovina cene, dok vozači mogu da u vožnji koriste „žutu traku“ od 2005. Ako se u centrima gradova zabrani ili ograniči ulaz (petrolejskim) automobilima, to ne važi za električne.
Norvežani su 1990. godine ukinuli porez na uvoz i kupovinu električnog vozila, zatim su ukinuli PDV od 25 odsto na ova vozila (2001). Vozači EV nisu plaćali godišnju taksu za puteve u periodu 1996-2021, da bi ove godine plaćali umanjenu. Putarine i prevoz vozila trajektom nisu plaćali 1997- 2017, a danas plaćaju samo polovinu onoga što plate vozači benzinaca i dizelaša.
Ako bi se firma odlučila da ima električno vozilo, na njega se plaćalo samo pola poreza 2000-2018, a od onda samo 40 odsto. Na lizing e-automobila se nije plaćao PDV od 25 odsto 2015. godine.
Budžet ne trpi nikakvu štetu
Pri svemu ovome, nije državni i opštinski budžet taj koji je stvarno plaćao sve ove beneficije. Norvežani su se samo istinski držali načela koje samo formalno u ekologiji postoji i u Srbiji – „zagađivač plaća“.
Poreski sistem je tako preuređen da oporezivanje vozila sa visokom emisijom u potpunosti pokriva oslobođenja onih koji imaju vozila sa niskom i nultom emisijom. A kako i ne bi kada je Norvežanima cilj da sva nova vozila u 2025. godine budu vozila sa nultom emisijom.
Zbog toga je porez na nova vozila sačinjen od progresivne kombinacije težine i emisije CO2 i NOx. Primer koji u tabeli prenosima na kraju ove priče pokazuje kako se i u Srbiji može postići da e-automobil košta manje od onog koji zagađuje.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari