Kraj besplatnoj praksi: Novi zakon donosi mladima najmanje 60 odsto prosečne zarade!

Srbija se već godinama nalazi u tranzicionom vakuumu kada je reč o formalnopravnom statusu mladih na tržištu rada.

Dok diplomci i studenti masovno prolaze kroz različite oblike takozvanog "stručnog osposobljavanja" i "praksi", realnost na terenu često je podrazumevala neplaćeni rad, odsustvo socijalnih garancija i pravnu nesigurnost.

Da bi se to prevazišlo, i u skladu sa evropskim standardima uredila ova praksa, urađen je Nacrt zakona o radnim praksama, koji je jedan od uslova Evropske komisije za pregovaračko poglavlje 19 u Srbiji.

Njegova sudbina, nakon teških pregovora poslodavaca, sindikata i nevladinog sektora, u rukama je Brisela, čija administracija treba da "udari pečat" na institucionalna rešenja u ovoj oblasti.

Prema pisanju Blica, početni korak je napravljen jer su njihovi komentari dostavljeni početkom juna Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je prosledilo ekspertima iz Grčke u okviru Tvining projekta "Podrška poboljšanju uslova rada i pripremi Republike Srbije za učešće na EURES-u", radi stručne pomoći da bi se usaglasili stavovi.

To praktično znači da prepiska između Beograda i Brisela i dalje traje, iako su srpski akteri, poslodavci, sindikati i NVO, usaglasili svoje stavove, uključujući i onaj o visini naknade od 60 posto neto osnovne zarade za isti ili sličan posao za praktikante u određenoj firmi.

Na taj način realizovan je glavni cilj ovog zakona kojim se radna praksa bitno razlikuje i od volontiranja i od klasičnog radnog odnosa.

Ključna novina je uvođenje Ugovora o radnoj praksi, kojim treba da se definišu prava i obaveze poslodavca i praktikanta, kako bi se stalo na put sivoj zoni u kojoj su oni tretirani kao besplatna radna snaga bez ikakve pravne zaštite.

Profimedia

Zakon ograničava i trajanje praksi, od tri do šest meseci, čime se sprečava i zloupotreba u kojoj su mladi mesecima, pa i godinama, držani na "večitim praksama" bez šanse za stalno zaposlenje.

Uvodi se jasna diferencijacija u odnosu na dualno obrazovanje i obavezne stručne prakse u okviru visokoškolskih ustanova,a radna praksa se definiše kao organizovano sticanje praktičnih znanja i veština kod poslodavca uz mentorstvo.

U kategoriju praktikanata biće osobe koje imaju najmanje 15, a najviše 30 godina i nemaju prethodno radno iskustvo u istom tom zanimanju. To je do sada bio veliki problem kod zasnivanja radnog odnosa pa se propisuje, pored mentora, i izdavanje zvaničnog sertifikata o stečenim kompetencijama.

Sve ove novotarije trebalo bi da donesu značajne promene, koje su izazvale oprečne reakcije sindikata, udruženja poslodavaca i organizacija civilnog društva.

Razlog za to su i zahtevi i standardi Brisela, isuviše rigidni za srpske uslove, a neki čak i neprimenjivi, posebno u visini novčane nadoknade za praktikante. Upravo visina tih iznosa i obavezno uvođenje novčane naknade je bio najveći kamen spoticanja u grupama ovog projekta između poslodavaca, sindikata i NVO.

Nakon više meseci, usaglašeni su stavovi , pa će poslodavci biti dužni da praktikantima isplaćuju naknadu najmanje 60 odsto neto osnovne zarade za isti ili sličan posao u njegovoj firmi, uz obavezno plaćanje doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Tokom javne rasprave, vođene krajem prošle godine, Unija poslodavaca tražila je ustupke oko visine naknade vezane za mala i srednja preduzeća i to uvođenjem poreskih olakšica ili državnih subvencija.

Sindikati su pak smatrali da je naknada niska,i da može da dovede da se redovni radnici, zamene praktikantima.

Krovna organizaciju mladih (KOMS),koja je učestvovala u rešenjima, tražili su i izjednačavanje sa pripravničkim stažom odnosno 80% zarade, ali je prihvatila i 60 posto jer i to rešenje je istorijski pomak jer je samo 14 odsto mladih prošlo plaćenu praksu.

Očigledno je da nije bilo lako usaglasiti više strana, što za “Blic Biznis” kažu i iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

- Tekst Nacrta zakona o radnoj praksi pripreman je od strane Radne grupe,koju su pored predstavnika državnih organa i civilnog društva činili i predstavnici socijalnih partnera (reprezentativni sindikati i udruženje poslodavaca).U saradnji sa ekspertima EU iz Grčke, u okviru Tvining projekta "Podrška poboljšanju uslova rada i pripreme Srbije za učešće u EURES-u", ocenjeno je da je Nacrt usaglašen sa osnovnim elementima koji obezbeđuju kvalitet radnih praksi i standardima EU. Sprovedena je javna rasprava od 28. novembra do 18. decembra 2025. godine, elektronskim putem, a predlozi su razmatrani na Radnoj grupi 26.12.2025. godine, kada je postignuta saglasnost o većini pitanja, osim visine naknade za obavljanje radne prakse - navode iz Ministarstva za "Blic Biznis" i dodaju :

- Davanje mišljenja bio je predmet i Socijalno-ekonomskog saveta, 6.marta 2026. godine, a zbog različitih stavova sindikata i udruženja poslodavaca, nastavljen je sastanak članova SSSS, UGS "Nezavisnost" i Unije poslodavaca Srbije, 9. marta 2026. godine, sa ministrom za rad. Tada su socijalni partneri postigli konsenzus o visini naknade za obavljanje radne prakse, što je i ugrađeno u Nacrt zakona, koji je 19. marta prosleđen EK na komentare - navode iz Ministarstva.

Iz Ministarstva su u odgovorima potvrđena i saznanja da je Brisel početkom juna dostavio svoje komentare i da Srbija sprema svoj odgovor na njih.

- Tačno je da su komentari na Nacrt zakona o radnoj praksi iz EK pristigli početkom juna,tačnije 4. juna. Ministarstvo ih prosledilo ekspertima iz Grčke u okviru Tvining projekta „Podrška poboljšanju uslova rada i pripremi Republike Srbije za učešće na EURES-”u, radi stručne pomoći za odgovora EK i daljeg usaglašavanja Nacrta ovog dokumenta sa njihovim komentarima.Njihovi predlozi razmotriće se na sastanku sa ovim ministarstvom i članovima Radne grupe za izradu zakona iz redova socijalnih partnera i drugih zainteresovanih strana. Donošenje ovog Zakona je prioritet u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije, a cilj normativnog uređenja radne prakse je efikasan instrument za prekidanje tzv začaranog kruga neiskustva mladih, koji nakon završetka školovanja nemaju radnog iskustva, koje je često uslov za zasnivanje radnog odnosa - kažu iz resornog Ministarstvu.

Čini se da je proces komplikovan kako bi se usaglasili zahtevi Beograda i Brisela.

Ako se usaglase, predviđene su i oštre kazne za poslodavce koji angažuju praktikanta bez ugovora i naknade, po kojima je novčana kazna od 10.000 do 300.000 dinara, a odgovornog lice od 5.000 do 50.000 dinara.

Sve u svemu, zakonsko uređenje radnih praksi u Srbiji, iako kasni,važan je korak ka usvajanju evropskih vrednosti u zaštitih mladih.

Ipak, njegova uspešna primena zavisiće od balansiranja države između rigidne pravne regulative EU i realnih ekonomskih mogućnosti domaće privrede.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi