Srbija na investicionoj mapi: Stručnjak otkriva gde ulagati dok je svet u krizi, evo šta donosi profit!
15.04.2026 | 20:00
O globalnoj investicionoj sceni i očekivanjima u 2026. godini
Copyright Capital/Privatna arhiva
Globalno tržište poslednjih godina sve više oblikuju političke tenzije, ratovi i borba za energetsku sigurnost. Od rasta cena nafte i gasa do skokova zlata i ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, kapital se brzo seli iz sektora u sektor, prateći rizike - ali i nove prilike.
Jedan od onih koji nastoje da ovu kompleksnu temu približe široj publici je Ivan Ivanovski, CEO i osnivač Prime Capital i pokretač edukativne platforme PrimeClass. Njegov svakodnevni fokus je praćenje tokova kapitala i globalnih trendova, dok mu je dugoročna misija da ulaganje prestane da bude tabu rezervisan samo za stručnjake.
U razgovoru za 24sedam, Ivanovski otkriva kako danas izgleda globalna investiciona scena, šta realno možemo očekivati u 2026. godini, ali i koje su najčešće greške onih koji tek ulaze u svet ulaganja.
Kako trenutna geopolitička situacija utiče na evropske berze i sektore koji su najosetljiviji?
- Trenutna geopolitička situacija brzo utiče na evropske berze kroz rast cena energenata i veću volatilnost. Evropa je i dalje ranjiva zbog zavisnosti od uvoza nafte i gasa, pa sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku direktno podižu troškove privrede. Najosetljiviji sektori su energetika, transport i avio-kompanije - više cene energije smanjuju im profit. Pritisak osećaju i banke i sektori potrošnje zbog inflacije i slabije kupovne moći.
Međutim, dok neki sektori pate, kapital se preraspodeljuje u one koji profitiraju - pre svega odbrambenu industriju, koja beleži snažan rast zahvaljujući povećanim vojnim budžetima u Evropi i NATO-u. Tu su i delovi obnovljivih izvora energije.
Drugim rečima, geopolitika donosi haos za neke, a prilike za druge. Umesto da pratimo samo naslove o sukobima, pametniji pristup je da posmatramo tokove kapitala: gde novac ide, tu se vidi realna slika. Za dugoročne investitore ovo može biti faza pripreme, a ne razlog za paniku.
Šta se predviđa sa cenom nafte, gasa, zlata, srebra... Da li se isplati imati američke dolare u džepu? Koliko će IT firme rasti u budućnosti?
- Geopolitičke tenzije i dalje drže cene nafte i gasa pod pritiskom. Nafta će verovatno ostati volatilna sa mogućim vrhuncem u narednim mesecima, ali dugoročno očekujem postepeno smirivanje jer se snabdevanje prilagođava. Gas će biti nešto stabilniji.
Zlato i srebro su u drugačijoj poziciji - oni nastavljaju rast jer ljudi traže sigurnu luku u ovim vremenima neizvesnosti. Zlato je klasična zaštita, a srebro dodatno vuče potražnja iz tehnologije i obnovljivih izvora.
Držati veće količine dolara u gotovini trenutno nema mnogo smisla. Dolar pokazuje znake slabljenja, pa je bolje taj novac staviti na posao nego ga držati u fioci. Što se tiče IT firmi, posebno onih vezanih za veštačku inteligenciju - one imaju veoma jak potencijal. Rast sektora se očekuje na visokim dvocifrenim stopama jer ulaganja u AI ne prestaju. To je trenutno jedan od najjačih pokretača na berzi.
Kako nesigurnost u EU i Brexit-era efekti utiču na evro i monetarnu politiku Evropske centralne banke?
- Nesigurnost u Evropskoj uniji i posledice Brexita i dalje drže evro pod pritiskom. Evropska centralna banka zato ostaje oprezna - drži kamatne stope stabilne jer inflacija nije izašla iz kontrole, ali rast ekonomije je skroman, a geopolitički rizici dodaju dodatnu nestabilnost.
Brexit je doneo slabiju trgovinsku povezanost sa Velikom Britanijom, pa ECB više zavisi od unutrašnjeg tržišta. Zbog toga ne žuri sa velikim promenama, već ide postepeno i nastavlja sa smanjivanjem svog bilansa.
Koji je svetski biznismen najveći dobitnik u opštem geopolitičkom haosu?
- Teško je izdvojiti samo jedno ime, jer haos uvek donosi preraspodelu kapitala. Najveći dobitnici su oni koji su dobro pozicionirani u odbrambenoj industriji i energetici – firme koje proizvode oružje, sisteme odbrane, dronove ili energente.
Države širom sveta povećavaju budžete za odbranu i traže energetsku sigurnost, pa kapital ide ka tim sektorima. Oni koji vode ili imaju udela u takvim kompanijama su u ovom trenutku na dobitku. Suština je da ono što većini izgleda kao haos, profesionalni igrači vide kao fazu pripreme i zauzimanja novih pozicija.
Gde bi, po Vama, građani Srbije trebalo da sada ulažu novac? Gde "vreba" najbolja zarada?
- Za običnog građanina Srbije najvažnije je ne stavljati sve na jednu kartu. Najveći potencijal vidim u tehnologiji i veštačkoj inteligenciji, a fokus se širi i na obnovljivu energiju, robotiku i infrastrukturu. Za većinu ljudi najbolji pristup je diverzifikovani portfolio preko ETF fondova, na primer S&P 500, koji je istorijski davao oko 11% prosečno godišnje. Najvažnije je početi sa onim što možete, čak i sa malim iznosima, i biti dosledni. To je ono što najviše košta ljude - čekaju savršen trenutak.
Šta se dešava sa Srbijom? Da li i najavljenim proizvodnjama robota i dronova možemo bolje da se kotiramo u berzanskim vodama, odnosno koliko su naše firme daleko od tog statusa?
- Srbija beleži određeni napredak, ali i dalje nije pozicionirana kao relevantan igrač na globalnom tržištu kapitala. Najave proizvodnje robota i dronova jesu dobar signal, jer ukazuju na pokušaj ulaska u sektore sa visokom dodatom vrednošću. To je važan korak ka privlačenju stranog kapitala i uključivanju u međunarodne lance snabdevanja.
Ipak, prelazak iz proizvodnje u status ozbiljne berzanske kompanije zahteva mnogo više - kontinuitet rasta, skalabilnost, kapital i pre svega dokazanu konkurentnost na globalnom tržištu. To je proces koji traje godinama. U ovoj fazi je realnije očekivati da će ovakvi projekti prvo dovesti do partnerstava sa većim stranim kompanijama - zaključuje Ivanovski za 24sedam.
Bonus video