Euribor ponovo skače: Rata za kredit od 150.000 veća za 40 evra, evo kolika je ukupna razlika u otplati!

Prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetska banke biće održano od 13. do 18. aprila u Vašingtonu,a na ovom tradicionalnom skupu razgovaraće se o globalnoj ekonomiji, stabilnosti finansija i smanjenju siromaštva.

Ono što nije tradicionalno to je da će već prvog dana ekonomisti razgovarati o inflaciji i kamatnim stopama, što se retko dešava i ukazuje na svu dubinu bliskoistočne krize i posledice koje može da ostavi .

Da je to tako i da ova tema zaslužuje da bude prioritet, navela je pre nekoliko dana i čelnica MMF-a Kristalina Georgieva za Rojters.

- Rat na Bliskom istoku dovešće do više inflacije i sporijeg globalnog rasta. Čak i ako se sukob brzo reši, MMF će smanjiti svoju prognozu privrednog rasta i povisiti izglede za inflaciju. MMF bez rata očekivao je malo poboljšanje svoje projekcije globalnog rasta od 3,3 u 2026. i 3,2 posto u 2027, međutim, svi putevi sada vode prema višim cenama i sporijem rastu- navela je Georgijeva.

Da je tačno da svi putevi vode ka inflaciji i da ruže ne cvetaju nigde, može se videti i po šestomesečnom euriboru, na osnovu koga se obračunava većina stambenih kredita u Srbiji, koji je krajem prošle nedelje dostigao 2,46 odsto, što je za trećinu procentnog poena više nego na početku marta, što je najveći mesečni skok od oktobra 2023. godine.

To je posledica rata na Bliskom istoku koji je podigao cenu nafte. Ako se ovo ludilo nastavi, na globalnom nivou mogao bi da se dogodi rast inflacije, a da odgovor na to Evropska centralna banka (ECB) poveća kamate.

U takvom scenariju u nemirne vode bi ušao i dinar jer se stambeni krediti indeksirani u evrima otplaćuju u dinarskoj protivvrednosti.

Koliko raste mesečna rata za kredit?

Za stambeni kredit od 100.000 evra na 25 godina, sa maržom banke od 2,5 odsto, mesečna rata raste sa oko 558 na 585 evra. Za kredit od 150.000 evra, razlika prelazi 40 evra mesečno.

Dvanaestomesečni euribor, merilo tržišnih očekivanja na godinu unapred, prešao je 2,84 odsto. Razlika između tromesečnog i dvanaestomesečnog, koja je pre dve nedelje bila ispod 0,2 procentnog poena, sada prelazi 0,7.

Doduše, ECB je 19. marta zadržala kamatne stope na istom nivou, sa depozitnom stopom na dva odsto ali je na toj sednici nestalo optimizma predsednice Kristin Lagard, koji je imala na februarskoj, na kojoj je ponavljala da je evropska ekonomija u dobrom stanju.

pixabay/filipeaniceto

Mišljenje je promenila nakon mesec dana pa je upozorila da rat na Bliskom istoku stvara rastuće rizike za inflaciju i opadajuće rizike za privredni rast. Sve to uslovilo je da stručnjaci Goldman Saksa očekuju da ECB podigne stope za po 25 baznih poena na aprilskoj i junskoj sednici, uz procenu da će inflacija u evrozoni da dostigne 3,2 odsto u drugom kvartalu. Ako Goldman Saks bude u pravu i stope budu porasle za pola procentnog poena, šestomesečni euribor bi do jeseni mogao da pređe tri odsto.

I dok je euribor nemiran, dinar je još uvek miran iako su stambeni krediti u Srbiji gotovo bez izuzetka indeksirani u evrima i otplaćuju se u dinarskoj protivvrednosti.

Srpska valuta prema evru za sada drži poziciju oko 117 dinara, ali ta stabilnost sve više počiva na intervencijama NBS, koja drži referentnu stopu na 5,75 odsto od septembra 2024. i na današnjoj sednici, ponovo je ostavila na istom nivou.

Razlika od skoro četiri procentna poena između referentne stope NBS i depozitne ECB odražava cenu odbrane kursa i privlačenja dinarskih uloga. Visoka referentna stopa znači i da banke nemaju prostora za snižavanje marži, koje se kreću od 2,20 do 2,85 odsto, zavisno od banke.

Uz euribor na 2,46 odsto, ukupna kamata na stambeni kredit sa promenljivom stopom u Srbiji iznosi između 4,7 i 5,3 odsto.

Šta gura euribor naviše?

Ovo nije prvi put da geopolitički šok pokreće euribor naviše.

U oktobru 2008. godine, na vrhuncu globalne finansijske krize, šestomesečni euribor dostigao je 5,45, a dvanaestomesečni 5,5 odsto, pa su rate stambenih kredita u Srbiji, skočile za 40 do 50 odsto u roku od nekoliko meseci.

Drugi šok bio je 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu. Šestomesečni Euribor je u januaru 2022. bio na minus 0,54 odsto a do decembra iste godine popeo se na 2,41 odsto, pa su rate stambenih kredita u Srbiji porasle su za 30 do 40 odsto.

Ipak, finansijski savetnik Vladimir Vasić za “Blic Biznis” kaže da trenutni rast euribora nije veliki ako se njegov iznos uporedi sa onim iz 2023. godine, kada je ECB drastično podigla referentne kamatne stope kako bi poskupljenjem kredita obuzdala rekordnu inflaciju izazvanu energetskom krizom zbog rata u Ukrajini.

- U ovom trenutku situacija ni približno nije nalik onoj od pre tri godine. Shodno tome može se reći da je rast kamata relativno podnošljiv za korisnike kredita jer je daleko manji nego što je bio 2023, kada se kretao do 4 posto. U slučaju da se rat nastavi to veoma lako može da uzrokuje značajniji rast euribora. Zasad nema naznaka da ECB planira da razmatra povećanje referentne kamatne stope. Međutim, u slučaju da se zbog intenziteta rata tržište suoči sa velikim manjkom naftnih derivata to bi se svakako odrazilo na rast cena. Kako bi se taj udarac ublažio, referentna kamatna stopa bi bila uvećana, a taj efekat bi se prelio i na bankarsko tržište u Srbiji. Drugim rečima krediti bi poskupeli u većim iznosima i to bi svakako bio ozbiljan problem za bankarske klijente - kaže Vasić.

Banke u Srbiji euribor usklađuju na definisane datume. Za šestomesečni, to je obično 1. juni i 1. decembar. Oni koji su imali fiksing u decembru ili januaru dobili su euribor od oko 2,1 odsto i po njemu plaćaju rate do sledećeg usklađivanja. Junski fiksing je prvi na kome će se osetiti nedavni skok.

Rast euribora od marta menja i kalkulaciju za one koji tek nameravaju da uzmu kredit. Fiksne kamate za kombinovane kredite u srpskim bankama kreću se od 4,49 do 4,85 odsto za fiksni period. Sa euriborom na 2,46 odsto i prosečnom maržom od 2,5 odsto, ukupna promenljiva kamata od pet odsto praktično se izjednačila sa fiksnom.

Pre godinu dana promenljiva stopa bila je znatno jeftinija. Sada ta razlika gotovo ne postoji, a rizik daljih poskupljenja ostaje.

Na celokupnu otplatu razlika je osetno veća. Za isti kredit od 100.000 evra, simulacija daje dva scenarija. Ako euribor do kraja godine ostane na 2,5 odsto, vlasnik kredita platiće oko 14.500 evra više kamata nego da je euribor ostao na 2,1 odsto. Ako poraste na tri odsto, što tržišta ne isključuju u slučaju produženog sukoba, razlika se penje na preko 21.000 evra.

Dva podatka moramo da pratimo

ECB donosi novu odluku 30. aprila. Martovski podaci o inflaciji u evrozoni već su poznati, godišnja stopa skočila je na 2,5 odsto, sa 1,9 odsto u februaru, i u njima se već vidi efekat rasta cena energije.

Za milion i po građana Srbije koji otplaćuju stambene kredite, dva podatka vredi pratiti do juna, euribor i kurs dinara prema evru.

Jedan od njih je u martu ponovo krenuo naviše. Može li se zaustaviti, saznaće se i nakon zasedanja MMF-a, na kome će biti i srpski zvaničnici.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Blic