Globalni potres: Milijarderi gube bogatstvo, naftaši trljaju ruke

Rat u Iranu već sada ostavlja merljive posledice na globalnu raspodelu bogatstva, a kapital se sve brže sliva ka energetskom sektoru. Skok cena nafte i gasa direktno povećava prihode kompanija koje se bave energentima, dok istovremeno rastu i profiti velikih trgovaca sirovinama koji koriste nestabilnost tržišta.

Takva dinamika dodatno produbljuje jaz između dobitnika i gubitnika krize – dok jedni beleže rekordne prihode, drugi trpe ozbiljne gubitke zbog pada potražnje i rasta troškova.

Geopolitičke tenzije već su preoblikovale listu najbogatijih ljudi sveta. Prema procenama međunarodnih analitičara, sedam od deset najbogatijih milijardera izgubilo je ukupno više od 170 milijardi dolara od početka eskalacije sukoba na Bliskom istoku.

Najveći pad zabeležio je Bernard Arno, prvi čovek francuskog luksuznog giganta LVMH, čije se bogatstvo smanjilo za više od 55 milijardi dolara. Razlog je jasan – u kriznim vremenima potrošači odustaju od luksuza, što direktno pogađa ovaj sektor.

Snažan udar pretrpeli su i tehnološki milijarderi. Osnivač Orakla Lari Elison izgubio je više od 50 milijardi dolara, dok je Meta osnivača Marka Zakerberga „lakša“ za više od 30 milijardi. Pad vrednosti zabeležili su i Džef Bezos, kao i suosnivači Gugla Lari Pejdž i Sergej Brin, dok je vlasnik Nvidije Jensen Huang izgubio oko 10 milijardi dolara.

Investitore dodatno uznemirava širi geopolitički kontekst – protesti u Iranu, zaoštravanje odnosa velikih sila i poremećaji u globalnim lancima snabdevanja. Sve to povećava neizvesnost i podstiče povlačenje kapitala iz rizičnih sektora.

S druge strane, najveći dobitnici krize dolaze iz energetike i trgovine osnovnim resursima. Rast cena nafte direktno povećava prihode proizvođača, ali istovremeno udara na transportni sektor – posebno avio-kompanije, koje su već počele da podižu cene karata zbog skupljeg goriva.

Među retkima koji su u ovoj krizi profitirali nalazi se Ilon Mask, čije je bogatstvo poraslo za više od 20 milijardi dolara, pre svega zahvaljujući energetskom segmentu poslovanja Tesle i ulaganjima u infrastrukturu za skladištenje energije.

Dobit beleže i naslednici trgovačkog lanca Volmart, jer u kriznim vremenima potražnja za osnovnim životnim namirnicama ostaje stabilna ili čak raste. To potvrđuje pravilo da u periodima globalne nestabilnosti najviše profitiraju sektori koji obezbeđuju energiju i osnovne potrepštine.

Ukupno posmatrano, rat u Iranu ubrzava preraspodelu globalnog bogatstva – kapital se povlači iz luksuza i tehnologije i seli u energente i robu široke potrošnje, što bi, prema procenama analitičara, moglo da ostavi dugoročne posledice po svetsku ekonomiju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: 24sedam/Biznis.rs