Možete da prepolovite porez na stan: Evo šta građani moraju hitno da urade!

Kada je reč o porezu na imovinu građana, odnosno fizičkih lica koja ne vode poslovne knjige, postoje zakonske mogućnosti za značajno umanjenje ove obaveze. Ipak, kako objašnjava advokat Sonja Pekić, ključno je znati da se popusti ne primenjuju po automatizmu, već zahtevaju aktivnost samog poreskog obveznika.

Porez na imovinu uređuje se Zakonom o porezima na imovinu (članovi 2–10), a njegov obračun polazi od tržišne vrednosti nepokretnosti. Na tu vrednost utiče zona u kojoj se objekat nalazi, dok se stanje same nepokretnosti najčešće ne uzima u obzir. Vrednost se dalje koriguje zakonom propisanom amortizacijom, nakon čega se na utvrđenu osnovicu primenjuje poreska stopa od 0,3 odsto.

Advokat Sonja Pekić ističe da ovaj porez u Srbiji, zahvaljujući relativno niskoj stopi, ne predstavlja značajno fiskalno opterećenje u poređenju sa susednim državama ili zapadnoevropskim ekonomijama.

- Poreska stopa je relativno niska, što je posledica socijalne dimenzije ovog poreza. Ovaj poreski oblik pogađa i lica koja poseduju samo jednu nepokretnost u kojoj žive, a koja nemaju visoke prihode. Znatno viši porez mogao bi predstavljati preveliko opterećenje za takva domaćinstva i delovati destimulativno na posedovanje sopstvene nekretnine - objašnjava Pekić i dodaje da je poresko savetovanje ključno za optimizaciju obaveza kroz pravilno tumačenje propisa.

Uslov za umanjenje od 50 odsto

Zakon predviđa različita poreska oslobođenja - od onih za diplomatska predstavništva do onih za spomenike kulture - ali je za građane najvažnije umanjenje vezano za nepokretnost u kojoj stanuju.

Prema članu 13. Zakona o porezima na imovinu, ukoliko lice ima prijavljeno prebivalište (u ličnoj karti) na adresi stana ili kuće u kojoj fizički živi, ostvaruje pravo na umanjenje poreza na imovinu u visini od 50 odsto. Zakon predviđa i mogućnost daljeg umanjenja ukoliko na istoj adresi prebivalište imaju i članovi domaćinstva koji tu zaista i stanuju.

Ipak, Pekić strogo napominje: Ovo umanjenje se ne primenjuje po automatizmu, već isključivo na osnovu podnete poreske prijave. Sama činjenica da je neko prijavljen na adresi nije dovoljna.

Ukoliko se prijava ne podnese, pravo na umanjenje se ne može ostvariti retroaktivno, niti postoji mogućnost povraćaja novca za prethodni period.

Kako proveriti rešenje i uložiti žalbu

Da li je umanjenje primenjeno, građani mogu proveriti u tabelarnom prikazu obračuna na prvoj strani rešenja o porezu. Ukoliko umanjenja nema, prvi korak je provera da li je nadležnoj Gradskoj poreskoj upravi uopšte podneta prijava kojom se traži to pravo. Ukoliko nije, treba je podneti za naredne godine.

Ukoliko građanin ima dokaz da je podneo prijavu (primerak sa pečatom poreskog organa), a umanjenje i dalje nije primenjeno ili je prijava odbijena, neophodno je izjaviti žalbu.

Rok za žalbu iznosi 15 dana od dana prijema rešenja.

- Rok je obavezan i njegovo propuštanje dovodi do pravnosnažnosti rešenja - upozorava Pekić..

Povraćaj novca i pravilo koje se ne sme zaboraviti

Ukoliko Poreska uprava u rešenju ne prizna umanjenje, procedura zahteva podnošenje žalbe o kojoj odlučuje drugostepeni organ - Ministarstvo finansija. Ukoliko ni tu žalba ne bude usvojena, građaninu preostaje mogućnost pokretanja upravnog spora pred Upravnim sudom.

Kada žalba konačno bude usvojena, može se tražiti povraćaj više plaćenog poreza (uz pripadajuću zateznu kamatu od dana uplate) ili se taj iznos može preknjižiti za naredni poreski period.

Ipak, advokat Sonja Pekić ima važno upozorenje za sve koji se odluče na žalbeni postupak: Žalba ne odlaže izvršenje. Čak i ako obveznik smatra da je rešenje nezakonito, on po njemu mora postupiti i platiti iznos u roku.

U suprotnom, izlaže se riziku nastanka zateznih kamata i eventualnih mera prinudne naplate.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Sanja Bojanović/Telegraf