Kada zaposleni sme da kaže "ne": Advokat objasnio šta zakon dozvoljava

Nejasno definisani opisi poslova često postaju izvor nesporazuma i konflikata u radnim odnosima

Često se dešava da između osnovnih i dodatnih obaveza zaposlenih ne postoje jasno postavljene granice. Nedoumice u vezi sa pravima i obavezama ne muče samo radnike, već i poslodavce, posebno kada je u pitanju tumačenje internih pravilnika i opisa radnih mesta.

Sa takvom situacijom suočila se i zaposlena na radnom mestu koje je uredno sistematizovano, sa jasno definisanim poslovima koje je dužna da obavlja.

Problem je, međutim, nastao kada je njen poslodavac doneo poseban pravilnik o načinu obavljanja određenog posla koji, prema njenim rečima, uopšte nije deo opisa radnog mesta na koje je primljena. Ipak, u tom dokumentu se navodi da je upravo ona zadužena za obavljanje tih poslova. Tako se nameće pitanje – gde se završava obaveza zaposlenog, a gde počinje samovolja poslodavca?

Advokat Branislav Vještica objašnjava da pravilnik koji donosi poslodavac mora precizno da definiše obaveze zaposlenog za svako konkretno radno mesto. Poslodavac, prema njegovim rečima, ne bi smeo da ostavi opis poslova nedovoljno preciznim ili otvorenim za različita tumačenja.

Ovo ne bi trebalo da koriste poslodavci

Formulacije poput „drugi poslovi po nalogu poslodavca“ i slične, dodaje on, ne bi trebalo koristiti, jer zaposleni mora jasno da zna šta spada u njegove radne obaveze.

Upravo ta preciznost štiti obe strane – zaposlenog od prekomernih zahteva, a poslodavca od eventualnih sporova. Ukoliko mu se poveravaju poslovi koji nisu deo sistematizovanog opisa radnog mesta, zaposleni ima pravo da takve zadatke odbije - objašnjava advokat.

Zakon takođe jasno propisuje obaveze poslodavaca kada je reč o donošenju pravilnika. Svaki poslodavac koji zapošljava više od deset radnika dužan je da donese pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, dok oni koji imaju deset ili manje zaposlenih tu obavezu nemaju.

Sama sistematizacija nije samo formalnost. Njome se uređuje organizacija kod poslodavca, određuju nazivi radnih mesta, daje detaljan opis poslova, definiše vrsta i stepen potrebne stručne spreme ili obrazovanja, kao i posebni uslovi za rad. Poslodavac može, ali ne mora, da odredi i broj izvršilaca na određenom radnom mestu - navodi Vještica.

To znači da se na osnovu pravilnika o sistematizaciji u okviru svake organizacione jedinice jasno utvrđuju radna mesta. Za svako od njih precizira se opis poslova, potrebna stručna sprema i vrsta obrazovanja, dok broj izvršilaca ostaje fakultativni element.

Pravnici savetuju da opis radnih zadataka bude što detaljniji i precizniji, jer se taj deo obavezno unosi i u ugovor o radu. Zbog toga nije preporučljivo koristiti neodređene formulacije koje ostavljaju prostor za kasnije proširenje obaveza bez saglasnosti zaposlenog. Jasno definisan opis poslova predstavlja osnov za procenu da li zaposleni ispunjava svoje radne obaveze, ali i merilo eventualne odgovornosti.

Kada je reč o stručnoj spremi, trenutno se primenjuje odluka o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada, koja je obavezujuća za poslodavce. To znači da prilikom sistematizacije moraju biti navedena sva zanimanja koja dolaze u obzir za određeno radno mesto.

Za jedno radno mesto najviše dva stepena stručne spreme

Zakon o radu dodatno propisuje da se za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu predvideti najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja. Osnovno pravilo ipak je da se za svako radno mesto utvrdi samo jedan stepen stručne spreme određenog obrazovnog profila.

Pored opštih uslova, poslodavac može da propiše i dodatne zahteve za zasnivanje radnog odnosa – na primer određeno radno iskustvo, posebne veštine i znanja, poznavanje stranih jezika, posedovanje vozačke dozvole, licence ili sertifikata.

Na taj način dodatno se precizira ko može da konkuriše za određenu poziciju i pod kojim uslovima.

Sistematizacija radnih mesta najčešće se prikazuje kroz tabele koje sadrže pregled poslova i uslova, a neretko su uz pravilnik priloženi i grafikoni ili šeme koje prikazuju organizacionu strukturu preduzeća.

Pored osnovnih elemenata, sistematizacijom se mogu urediti i dodatna pitanja – način zasnivanja radnog odnosa, dokumentacija koja se dostavlja prilikom zapošljavanja, kao i način dokazivanja ispunjenosti posebnih uslova, bilo diplomom, sertifikatom ili drugim odgovarajućim uverenjem - zaključuje advokat Branislav Vještica za "BIznis.rs.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Biznis.rs