Opasne greške oko poreskog duga: Kada i kako može da zastari, stručnjak objašnjava

Poreski savetnici često naglašavaju da promena prebivališta ne briše poreski dug. Iako zakon priznaje institut zastarelosti, poreske obaveze ne nestaju samim preseljenjem, niti ih je moguće izbeći administrativnim manevrima.

Poreski savetnik Milan Radošević objašnjava da dugovanja po osnovu poreza koji se plaća samooporezivanjem mogu biti naplaćena prinudnim putem, i to prema poslednjoj prijavljenoj adresi obveznika. To znači da promena prebivališta ne predstavlja prepreku za Poresku upravu da pokrene postupak i naplati dug.

Prinudna naplata

Prinudna naplata podrazumeva široka ovlašćenja, uključujući i obavezu Narodne banke Srbije da, bez saglasnosti dužnika, izvrši plaćanje po izvršnim rešenjima. To znači da se sa svih računa klijenta kod banaka – dinarskih i deviznih – mogu povući sredstva radi namirenja obaveza po poreskim, carinskim, sudskim i drugim izvršnim aktima. Redosled naplate utvrđen je propisima, a u okviru istog prioriteta odlučuje vreme prijema naloga.

Postupak prinudne naplate sprovodi se na osnovu više propisa, među kojima su najznačajniji Zakon o platnom prometu, Zakon o izvršnom postupku, Zakon o stečaju i Zakon o menici, kao i podzakonski akti i instrukcije guvernera Narodne banke Srbije. Upravo ti propisi čine pravni okvir koji omogućava blokadu računa i naplatu bez prethodne saglasnosti dužnika.

Kada se pokrene postupak, dolazi do blokade matičnog broja dužnika, što automatski znači blokadu svih njegovih računa u svim bankama i zabranu otvaranja novih. Razmena podataka između sistema prinudne naplate i banaka odvija se elektronskim putem. Postupak prolazi kroz nekoliko faza: prijem i evidentiranje rešenja i naloga, kontrolu njihove ispravnosti i unos u sistem, nakon čega sledi samo izvršenje.

- Prinudna naplata ne pogađa samo fizička lica. Dužnici mogu biti pravna lica sa računima kod banaka, preduzetnici koji posluju kao fizička lica, ali i same banke kada imaju račune kod Narodne banke Srbije. Naplata se vrši u dinarima, čak i kada su u pitanju devizni računi. Ako je poverilac strano lice, dosuđeni iznosi se isplaćuju na nerezidentne račune u dinarskoj protivvrednosti deviznog duga - objašnjava naš sagovornik.

Posebno je važno razumeti pravila zastarelosti. Potraživanja za porez zastarevaju u roku od pet godina, dok potraživanja za doprinose ne zastarevaju. Rok od pet godina odnosi se i na pravo Poreske uprave da utvrdi porez i na pravo da ga naplati. Zastarelost počinje 1. januara godine koja sledi nakon godine u kojoj je poreska obaveza nastala.

- Ipak, zastarelost se lako prekida. Dovoljno je da Poreska uprava preduzme bilo kakvu radnju u cilju naplate, na primer, da pošalje opomenu, i rok počinje da teče iznova, ponovo u trajanju od pet godina. Upravo zbog toga apsolutna zastarelost, odnosno situacija u kojoj država trajno gubi pravo na naplatu, u praksi se retko događa - navodi Radošević.

Ukoliko bi se ipak desilo da Poreska uprava, nakon isteka roka zastarelosti, donese rešenje o utvrđivanju poreza, građanin ima pravo da podnese žalbu i traži poništenje takvog akta, jer je donet suprotno zakonskim rokovima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Biznis.rs