Zanati prešišali IT: Majstori danas uzimaju i do 2.000 evra, a juniori više nisu “sigurna karta”

Nekada je važilo nepisano pravilo "uči školu da ne budeš majstor", ali se trendovi na tržištu rada poslednjih godina vidljivo menjaju. Sve je više ljudi sa diplomama koji se okreću zanatima, a razlog je jednostavan - zarada je sve bolja, potražnja ogromna, dok IT sektor više ne nudi lako zapošljavanje kao ranije.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije izjavila je za RTS da su zanatska zanimanja trenutno među najtraženijima, posebno u građevini, ali i u oblastima poput elektroinstalacija i vodoinstalacija. Uz to, veliki manjak radnika beleži se i u sektoru saobraćaja, gde nedostaje vozača.

Kada je reč o IT industriji, Jevtovićeva navodi da deficit radnika više nije toliko izražen kao prethodnih godina. I dalje postoje pozicije koje se teško popunjavaju, ali tržište sada traži ozbiljnija, specijalizovana znanja, a ne osnovne kurseve.

Miloš Turinski iz Infostuda istakao je da se zanati iz godine u godinu sve više traže, dok je broj ljudi sa odgovarajućim veštinama nedovoljan. Zbog toga se, kako kaže, sve češće poseže za uvozom radne snage kako bi se popunila otvorena mesta.

Govoreći o IT sektoru, Turinski je podsetio da je krajem 2022. došlo do optimizacije, nakon perioda kada su kompanije masovno zapošljavale i početnike sa kurseva i studente. Pad broja projekata i finansijska neizvesnost doveli su do smanjenja zapošljavanja, posebno na juniorskim pozicijama.

Ipak, Turinski smatra da IT nije u krizi, već da je "sazreo" - ulazak u industriju postao je teži, ali za kvalitetne stručnjake i dalje ima prostora. Prema njegovim rečima, oglasa za IT poslove je oko 15 odsto manje nego 2024. godine, a najveći pad beleži se upravo među početnicima.

Sagovornici su ocenili da izbor zanimanja zavisi od ličnih afiniteta, ali i od realnih potreba tržišta. IT i dalje može biti dobar izbor, ali zanati danas u mnogim slučajevima nude brži put do stabilne i visoke zarade.

Turinski je dodao da oni koji razmišljaju o promeni karijere u 30-im ili 40-im godinama treba da traže kombinaciju tehničkih znanja, iskustva i digitalnih veština, uz plan i spremnost na dodatno učenje.

Jevtovićeva je ukazala i na to da Srbija, za razliku od drugih zemalja u regionu, nema zakon o zanatstvu, što otežava definisanje statusa zanatlija i sistemsku promociju tih zanimanja. Ona je zaključila da su zanati među retkim poslovima koje veštačka inteligencija neće moći da zameni, jer se oslanjaju na praktične veštine i rad rukama.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: RTS