Crni evropski trendovi: Nemci će raditi do sedamdesete, a Srbi možda i ne dožive penziju
Mnoge evropske zemlje već su pomerile granicu ili ozbiljno rade na tome da se radi do sedamdesete, a pitanje je koliko dugo bi u Srbiji ljudi tako uživali u z
U Nemačkoj se sve jače čuju glasovi koji traže da se starosna granica za penzionisanje pomeri za dodatne dve godine, na 69 godina. Ka tome idu i Crna Gora, Hrvatska i Poljska, gde će se krajem ove decenije ići u penziju sa 67 godina, kao i Velika Britanija i Finska, gde će novopečeni penzioneri biti godinu dana stariji. Primena takvog evropskog trenda bila bi pogubna za starije građane Srbije, koji ionako vrlo kratko uživaju u penzijskim blagodetima trećeg doba, kažu u Udruženju sindikata penzionera Srbije (USPS).
– Nikako ne podržavamo takav način „održanja penzijskog sistema“ i mislimo da je zapravo 40 godina rada sasvim dovoljno da bi čovek dovoljno ostavio u penzijskom fondu i da bi potom mirno i s pristojnim standardom uživao u zasluženoj penziji – kaže za 24sedam Ljubiša Babić, generalni sekretar USPS.
Kolike su, zapravo, srpske penzije
Prosečna penzija u Srbiji je 29.384 dinara, ali i ovako mali iznos dobija relativno ograničen broj ljudi od 1,7 miliona penzionera. Treba imati u vidu da oko 100.000 penzionera prima penziju do 10.000 dinara, što je mizernih 85 evra mesečno. Nadalje, još 500.000 prima penziju od 10.000 do 20.000 dinara, a od te sume do prosečne još 400.000 ljudi. Znači, milion penzionera ima penziju manju ili jednaku prosečenoj. Tek onda slede oni sa penzijama između 30.000 i 40.000 dinara, a njih je manje od 300.000, dok je onih do pristojnih 60.000 dinara oko 260.000. Penziju veću od 100.000 dinara, a to je, recimo, neka mala gastarbajterska penzija, u Srbiji ima manje od 8.000 ljudi.
U Udruženju sindikata penzionera smatraju da Srbija nikako ne bi trebalo da se pridruži trendu koji „neki guraju“ u Evropi.
– I tamo ima oprečnih stavova o tome, recimo najvećeg nemačkog sindikata zaposlenih u javnim službama Verdi sa deset miliona članova, jer produženje radnog veka znači i manje šanse za posao novih generacija, mladih ljudi. U Nemačkoj ljudi inače duže uživaju u penziji nego u Srbiji, jer su radni vek proveli u boljem standardu i radnim uslovima, a kod nas su još radili u starim, prljavim tehnologijama i uz nepoštovanje radnog zakonodavstva. Ipak ljudi kad odu u penziju treba malo i da žive na miru – kaže naš sagovornik.
A u Srbiji, pokazuju statistički podaci, gde trenutno muškarci odlaze u penziju sa navršenih 65 godina života ili 45 godina rada a žene sa 63 godine i dva meseca života, u penziji se prosečno uživa oko jedanaest godina.
Očekivani životni vek ljudi u Srbiji je, naime, 76 godina, prema poslednjem Izveštaju o ljudskom razvoju UNDP-a. U tom istraživanju Srbija je za 2019. godinu bila rangirana po kvalitetu života na 64. mestu od 189 zemalja i teritorija. Našli smo se iza Slovenije (22), Hrvatske (43) i Crne Gore (48), kao i Mađarske (40), Rumunije (49) i Bugarske (56). Iza sebe u regionu smo ostavili Albaniju (69), Bosnu i Hercegovinu (73) i Severnu Makedoniju (82).
Minuli rad da bude glavni u računu
Babić ističe da radni staž, a ne godine starosti, treba da bude glavno merilo odlaska u penziju i njene visine.
– Kod nas sada imamo slučajeve da ljudi koji su počeli da rade sa devetnaest i otišli su u penziju sa punim radnim stažom pre navršenih 65 godina budu trajno kažnjeni zbog toga i imaju i za četvrtinu manju penziju nego što su zaslužili. S druge strane imate one koji imaju punu starosnu penziju a radili su tridesetak godina – upozorava Babić.
U Srbiji, prema podacima za februar 2021. iz poslednjeg biltena Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) , u Srbiji ima 1,7 miliona korisnika penzija, od čega je miliona u starosnoj penziji. Prosečan iznos starosne penzije je 31.619 dinara (269 evra), što bi značilo da za 11 godina, koliko je očekivano da poživi u penziji, prosečan penzioner dobije oko 4,2 miliona dinara (35.500 evra) penzije.
Pročitajte još:
Istovremeno, prosečna plata onih koji danas rade i pune penzijski fond u februaru je bila 85.864 dinara bruto (730 evra). Na tu platu izdvajanje za penziju je 25,5 odsto, odnosno 21.900 dinara (186 evra). Kada bi ta plata bila ceo radni vek, u PIO bi zaposleni izdvojio 11,8 miliona dinara (100.595 evra). Sa tim iznosom, aktuelnu prosečnu penziju mogao bi da prima 31 godinu, kada bi u penziji poživeo toliko.
Ova računica, ma kako gruba bila, još je gora po prosečnog penzionera kada se pogleda koliko bi penzija iznosila kada bi Fond PIO bio na nivou nekog domaćeg privatnog penzijskog fonda. Sa mesečnim doprinosom od 21.900 dinara u periodu od 45 godina, i isplatom u 11 prognoziranih godina u penziji, mesečna penzija bi bila nešto veća od 411.000 dinara, odnosno nešto manje od 3.500 evra.
Naravno, nerazumno je očekivati da državni penzijski fond Bizmarkovog tipa solidarnog plaćanja posluje tržišno i ima ovakve penzije, tolike čak nisu u proseku ni u najbogatijim zemljama Evrope, ali je razumno očekivati da se i u ovako malim penzijama uživa bar malo duže od deset godina.
S druge, praktične i ekonomske strane, ako bi se pri ovako nepovoljnom odnosu penzionera i zaposlenih od jedan prema 1,3 povećao broj godina u kojima penzioneri uživaju zasluženo, ionako iz budžeta visokodotirani penzijski sistem bi „pukao“ i ni ovako skromnih penzija ne bi ni bilo.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari