Koliko će nam pasti kamate zbog mera Vlade i NBS

Pored trgovaca na veliko i malo, država je svoj napor za podizanje standarda života građana usmerila i na „disciplinovanje“ banaka. Među novim najavljenim „antiinflacionim“ merama su, pored marži trgovaca, najvažnije one koje se tiču kamata na kredite banaka.

A kod kredita je u državi odlučeno da bi lica koja imaju manju kreditnu sposobnost, tj. svi oni čija su redovna mesečna primanja manja od 100.000 dinara ili oko 850 evra (a takvih je više od polovine zaposlenih lica i gotovo svi penzioneri), trebalo da imaju lakši pristup kreditima, što bi trebalo da donese boljitak i potrošačima i njihovim bankama.

Taj lakši pristup nadležni vidi tako da ova „kategorija“ klijenata dobije niže kamatne stope. I ovde se, kao i kod trgovačkih marži, i0šlo na maksimiziranje, pa bi za dinarske gotovinske i potrošačke kredite maksimalnog iznosa do 1.000.000 dinara, nominalna kamatna stopa trebalo da bude najviše 7,5% (što je i prosek kamate u EU).

Nadležni se ovde nadaju da će banke da se odreknu do tri procentna poena aktuelnih prosečnih kamatnih stopa iz jula 2025. godine. Koliko bi onda krediti trebalo da pojeftine?

Novo ograničenje - veliko smanjenje

Trenutno su bankarske kamate (poslednji podaci NBS za jun 2025. – kategorija „postojeći poslovi“) na nivou 8,25% za revolving kredite, za potrošačke kredite 4,4% do godinu dana, 2,23% do pet godina i 8,95% preko pet godina a za gotovinske iste ročnosti zajma 10,96%-11,66%-10,99%.

Za stambene kredite (kojih je neuporedivo više u deviznom znaku), dinarski krediti imaju prosečnu ponderisanu kamatu do 9,69%.  

Ukoliko se ta nada po „nalogu“ NBS ostvari, građani bi mogli da od banaka dobijaju keš kredite po maksimalnoj kamati 7,5%, što je i više od pomenutog smanjenja, dok bi kod revolving kredita kamata mogla da bude i ispod 6%.

Kod kredita za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih zajmova iznosi nisu ograničeni ali kamatna stopa jeste – 7,5%, odnosno 10,5% sa uključenim životnim osiguranjem.

Za stambene kredite za kupovinu prve stambene nepokretnosti, smanjen bi trebalo da bude 0,5 procentnih poena u odnosu na standardnu ponudu po kojoj je banka odobravala ove kredite u julu mesecu 2025. godine. I to bez troškova obrade kredita za sve navedene kredite banaka.

Banke će se obavezati u dogovoru sa Narodnom bankom Srbije da do 15. septembra 2025. objave posebne ponude ovih kredita na svojim internet stranicama kada će i početi sa odobravanjem tih kredita, a krediti pod ovim uslovima će biti u ponudi najmanje 12 meseci.

Procenjena ušteda za klijente je procenjena na oko 40 milijardi dinara u narednih pet godina, pri čemu bi ušteda u prvoj godini otplate kredita iznosila i do 12 milijardi dinara.

Prema navedenom maksimalnom gotovinskom kreditu sa ograničenom ratom, vrednom milion dinara, po ovom osnovu rata bi bila manja i do 16% od standardne ponude nekih banaka, odnosno ušteda za ceo period otplate kredita iznosila bi i preko 200.000 dinara.

Pored toga, rata kredita građana po pojedinačnom stambenom kreditu po osnovu niže kamatne stope bila bi manja i do 6% od rate kredita po trenutnoj kamatnoj stopi koje nude neke banke, odnosno za ceo period otplate kredita ušteda bi iznosila i preko 9.000 evra.

Profimedia

 

Finansijski konsultant i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić za Tanjug .je izračunao da se na kreditu od milion dinara, sa budućom ograničenom kamatom u rasponu od oko 60 meseci uštedi do 75.000 dinara, ali je pitanje za šta taj kredit treba da uzmemo.

„Zapravo to nije malo, to je nekih 1.200 dinara mesečno,10 evra ili možda malo više i to će ostati u budžetu ljudi koji budu uzimali takve kredite. Ali iz odnosa kredita koje smo do sada uzimali, gde su oko 52 do 53 odsto svih kredita gotovinski, odnosno krediti koje uzimamo da bi pokrili neke troškove i budžetske rupe a retko da bi investirali u nešto, vidimo da mi možda i ne znamo dobro da upravljamo novcem. Kada posmatramo neke druge razvijene ekonomije, tamo su recimo 75 odsto svih kredita, krediti za nekretnine, a ostatak su gotovinski i potrošački krediti", naglasio je Vasić i naglasio da je "dug je zao drug ako ne znamo da upravljamo njim.

Ima odakle da se uzme, ali…

Za razliku do trgovinskih lanaca, gde su profiti i kod nekih velikih završili 2024. godinu u minusu, banke su nastavile da dobro zarađuju i lani ali i ove godine. Poslovne banke u Srbiji za prvih šest meseci ove godine ostvarile su profit od 90,7 milijardi dinara (oko 775 miliona evra).

To je, doduše, tek nešto više od dobiti koje su imale u istom periodu prošle godine (89,2 milijarde). Ukoliko im ove mere ne poremete značajno profitabilnost, ona bi mogla da bude na prošlogodišnjih rekordnih 1,5 milijardu evra.

Razlog su, naravno visoke kamatne marže, koje su selom sektoru za šest meseci doneli neto prihod od preko milijardu evra.

Nešto manji neto prihod nadoknađen je naknadama i provizijama, koje su dostigli oko 404 miliona evra za šest meseci.

Sve u svemu, banke su ukupno dostigle prinos na kapital od čak 20% u prošloj godini i prinos na aktivu od 3%. Banke u Evropi bi na tome pozavidele jer one, po podacima Evropskog bankarskog tela (EBA) za 2024. godinu  imaju prinos na kapital tek 10,5%, a prinos na aktivu 0,75%.

Ograničenja za banke nisu novina

Administrativna ograničenja kamata nisu novina za banke u Srbiji, jer one se sa time sreću već godinama unazad kada su stambeni krediti u pitanju a od ove godine i na ostale kredite.

Ograničavanje, tačnije prinudno su umanjenje (i to 30%), i naknade i provizije u periodu 2022/2023. godina. O tome ovoga puta u merama Vlade i NBS nije bilo reči, iako su pred donošenje ovog ograničenja banke na provizijama zaradile za prvih pet meseci 2022. godine 226 miliona evra a ove godine za šest pomenutih 404 miliona.

Novo ograničavanje kamatni stopa (doduše do određenog iznosa) značajno je veće od aktuelnog ograničavanja kamata po novom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, zbog čega se verovatno naknade i provizije sada „puštaju na miru“.

Po aktuelnim propisima na dinarske gotovinske i potrošačke kredite do 30. novembra ove godine banke mogu da stave kamatu od najviše 13,75% (do 1. juna jev bilo 14,08%). U slučaju keš i potrošačkih kredita vezanih za evro, maksimalna kamatna stopa do kraja novembra može da bude 6,96% (bila 6,98%).

Vladimir Vasić kaže da ne treba da se brinemo da će banke zbog ovih mera mnogo trpeti jer će profesionalci u njima nači način da zarade na klijentima, ali da ograničavanje kamata svakako nije dugoročno održivo rešenje-

"Kada postoji tržište kapitala građani imaju alternativu gde, osim u banke, da ulažu novac i tada postoji tržišna utakmica. Sada od 19 banka u Srbiji njih sedam, osam drže 92 odsto tržišta. Ni sistemske mere ne mogu odmah da daju rezultate, nego za godinu-dve, pa čak i pet, ali bez obzira na to treba ih uvoditi jer samo su one pravo rešenje za povećanje konkurencije i pad kamatnih stopa", zaključio je Vasić. 

Šta može da se desi?

Kada država ograniči kamatne stope, to direktno utiče na profitabilnost banaka i banke, čije uprave odgovaraju svojim centralama u Evropi a ove vlasnicima/akcionarima, će svakako pokušati da nadoknade izgubljeni profit. Za to postoji nekoliko uobičajenih načina: 

Povećanje naknada i provizija - Banke mogu povećati ili uvesti nove naknade za usluge poput vođenja računa, korišćenja kartica, obrada zahteva za kredit, prerane otplate kredita, transakcija i prenosa novca,

Smanjenje kamatnih stopa na štednju - Ako banke manje plaćaju na štedne i oročene depozite, smanjuju troškove pribavljanja kapitala i tako povećavaju tzv. neto kamatnu maržu čak i kada su prihodi od kredita manji.

Kreditiranje nižeg rizika – Banke će po sili propisa koji će formalizovati mere Vlade/NBS morati da ponude bolje uslove slabije platežnim klijentima ali će se svakako fokusirati na klijente s boljim bonitetom (manji rizik naplate)

Povećanje obima kreditiranja - Umesto da zarađuju više po pojedinačnom kreditu, banke teorijski mogu da pokušaju da povećaju ukupan broj odobrenih kredita i time nadoknade manju zaradu po jedinici ali to podrazumeva i više ljudskog rada (a sve je manje zaposlenih i poslovnica) i bolju organizaciju, ali i povećava rizik od slabije naplativosti

Ulaganje u druge profitabilne usluge – Ovaj način je suprotan od onog prethodnog jer umesto da se daje više kredita, davaće se manje a prihodi tražiti kroz investiciono bankarstvo, upravljanje imovinom (asset management), osiguranje (bancassurance), digitalne finansijske usluge i inovacije

Smanjenje operativnih troškova – „Lakši pristup kreditima“ klijeti bi mogli da osete kroz optimizacija poslovanja koje obično uključuju automatizaciju procesa (a znamo kako to u Srbiji funkcioniše) ali i ubrzanije zatvaranje neprofitabilnih ekspozitura i smanjenje broja zaposlenih

Preusmeravanje sredstava u inostrana tržišta – Kada domaće tržište postane manje profitabilno, banke koje posluju regionalno ili globalno mogu usmeriti kapital u zemlje gde nema ograničenja kamatnih stopa.

 

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam