Stranci ponovo dobro zarađuju na srpskim obveznicama, domaći građani i dalje ne
29.07.2025 | 07:05
U poslednje dve emisije državnih hartija od vrednosti interesovanje investitora je bilo ogromno i lako su prodate sve ponuđene obveznice. S kamatama od 4,55 i 5% ponovo su dobro zaradili stranci i banke
Copyright Freepik
Što se investitora tiče, pogotovo onih stranih, Srbija je stabilno tle za plasiranje novca, pokazalo se u nekoliko prethodnih dana na više frontova. U petak je Ministarstvo finansija emitovalo, i sve prodalo, državne obveznice u iznosu od 250 miliona evra (12-godišnje) a u ponedeljak još 35 milijardi dinara (5-godišnje).
U međuvremenu, u petak popodne stigla je i vest da je agencija Fič potvrdila kreditni rejting Srbije na BB+. To doduše nije investicioni razred rejtinga, kakav Srbija ima kod agencije Standard i Purs (BBB-), ali je dobijen „pozitivan izgled“ za promenu rejtinga naviše, tako da je to dobar signal za globalne investitore.
Na domaćem tržištu obe emisije su rasprodate a tražnja je nadmašila ponudu za 87%, tako da su se oni koji su pozajmili pare srpskom trezoru morali da se zadovolje sa kamatom po izvršnoj stopi od 4,99% na obveznice denomirane u evrima i 4,49% za one u domaćoj valuti.
Ove veoma solidne kamate koje će Srbija platiti na novi dug, privukle su investitore i obim ponude u broju koji odavno nije bio ovoliki. U prethodne dve ponude država je uspela da namakne tek trećinu planiranog iako su kamate u dinarima bile veće nego sada. Ponuda kupaca je bila u skorije vreme veća samo u julu 2023 godine (+253% emisije) i martu 2024 (+142%).
Kada se pogledaju interesi koji se plaćaju investitorima na pozajmicu novca, vidi se da oni u dinarima padaju a u evrima rastu. Iako je porediti različite ročnosti prilično odokativno, vidi se da je kod dugoročnih hartija u dinarima kamata pala sa 6,2% na one 12-godišnje iz septembra 2023. na 5,16% koliko su u maju ove godine plaćene one 10-godišnje.
Kod kratkoročni(ji)h, sa 4,76% na 2-godišnje emitovane jula 2023. godine, pala je na 4,49% za 5-godišnje ovog jula.
Kod obveznica u evrima, kamate je sa 2,5% koliko su plaćene 25-godišnje u martu 2022. godine, sada stigla na 4,99% za one sa pola te ročnosti.
Kamate idu „napolje“
Kamate su dobre ali, kao i na ranijim aukcijama, na njima će zaraditi strani investitori i ovdašnje banke (sa mahom stranim vlasnicima).
Domaći finansijski stručnjaci kažu da je to velika šteta, jer su na drugim tržištima ovakve emisije prilika da zarade i domaći, odnosno građani. Tim pre što na državne obveznice nema poreza na kapitalnu dobit.
„Kamata od 5% neto na evre, zvuči stvarno dobro i daleko je od one koja se može dobiti u bankama na oročenu štednju“, napisao je na svom LinkedIn profilu Nikola Pejović. Osnivač niškog Lean Finance.
On kaže da, ako ćemo već da se zadužujemo, dugoročno je bolјe i mudrije da gro poverilaca budu domaća pre nego strana lica.
„Npr. Japan ima ogroman nivo javnog duga (posebno u odnosu na visinu BDP-a), ali većina tih dugova je prema domaćim licima.... tako da , ako bi baš bilo stani-pani, ne bismo kao država imali taj pritisak da vraćamo dugove (ko je dovoljno mator, setiće se "zajma za Srbiju" i kako se rešavao)“, ističe Pejović.
Da bi bilo dobro da veliki komad našeg duga drže domaći investitori slaže se i poznati domaći broker Nenad Gujaničić iz Momentum sekjuritisa.
„Ne samo da bismo bili kudikamo otporniji u uslovima kriza već bi i sami građani bili više zainteresovani za kontrolu načina na koji se ta sredstva troše što je kritična tačka našeg društva. Ne treba ni spominjati da bi zarade građana bile barem duplo veće u odnosu na tradicionalnu štednju u bankama“, napominje Gujaničić.
Za veće angažovanje građana na ovom polju prilika je, kažu, propuštena u sezoni 2022/23. kada su srednjoročni državne obveznice u evrima nosile godišnji prinos od 5-6%. Preko narodnih obveznica, koje su emitovale države širom regiona i Evrope, mogao se formirati korpus investitora koji bi u ovom momentu iza sebe imao nekoliko godina dobrog iskustva i solidnih zarada.
Ovako, kaže Gujaničić, ostajemo osuđeni na strance i međunarodno tržište gde nam se nalazi gro duga (evroobveznice - preko 10 mlrd EUR) i domaće banke (mahom u stranom vlasništvu) koje drže gro emitovanih domaćih hartija (oko 9 mlrd EUR). Poređenja radi, štednja građana u bankama je na kraju juna iznosila oko 16,5 mlrd EUR.
„Na poslednjoj aukciji je razgrabljeno 250 miliona EUR 12-ogodišnjih obveznica koje dospevaju 2037. godine, a učestvovao je rekordan broj od svega 10 fizičkih lica. Ostale kupce znate, a ogromna tražnja govori o priličnoj likvidnosti finansijskog sektora“, zaključuje ovaj finansijski ekspert.
BONUS VIDEO