Građanima opao entuzijazam za kreditima, ali skok duga i dalje veliki
09.07.2025 | 07:05
Bankama je stanovništvo na kraju juna dugovalo 15 milijardi evra, za 13% više nego pre godinu dana
Copyright Profimedia
Građani su se u junu zadužili dodatnih 258 miliona evra, od toga 137 miliona u kešu, i time podigli ukupnu zaduženost na 15 milijardi evra, ili 13,4% više nego pre godinu dna.
Bankari bi na ovo rekli da je srpska prosečna zaduženost mala, gledano prema standardima EU, i da tu još ima prostora za zaduženje, ali građani izgleda da sve manje vide svoju finansijsku situaciju tako ružičasto.
To pokazuje podatak da je godišnji rast visok, ali da je mesečni u padu. Kod gotovinskih kredita, sadašnji obim zaduženosti je gotovo 17% veći nego što je bio juna 2024. godine, a kod stambenih skoro 11%. To su izuzetno visoke brojke, jer je prošlog juna stopa rasta kod keš kredita bila 6,3%, a 2024. se završila međugodišnjim rastom stambenih kredita za 4,9%.
Međutim, u junu ove godine mesečni rast je posustao i bio je "samo" 1,9% kod gotovinskih kredita, a još u aprilu je bio veći od 3%.
Slično je i kod stambenih kredita, gde je u istom periodu došlo do pada sa 2,4% na 1,3% mesečno.
Kod privrede je situacija obrnuta. Domaći privrednici (strane kompanije se lako i povoljnije zadužuju u inostranstvu) dugo su se suzdržavali da posegnu za zajmovima banaka, zbog neizvesne situacije na izvoznom (evropskom) tržištu, ali i domaćem, gde se tražnja tek sada oporavila.
Ukupno zaduženje privrede kod banaka od 19,3 milijarde evra veće je za 9,7% nego što je bilo pre godinu dana. Pri tome su se kompanije zadužile 18,5 milijardi (rast 9,4%), a preduzetnici 760 miliona (17,8%).
Zlatno doba za banke u Srbiji
Nakon što su 2023. banke u Srbiji probile barijeru od milijardu evra zbirnog profita, on je u 2024. dostigao 1,3 milijarde, a u prva tri meseca tekuće godine oko 406 miliona evra. To je za 42% bolji rezultat u odnosu na isti period 2024. i time se zlatno doba za banke u Srbiji nastavilo, kaže analiza finansijskog stručnjaka i brokera Nenada Gujaničića za poslovni magazin Biznis i finansije (B&F).
No, te brojke su u padu, jer je stopa rasta početkom godine bila veća i od 13% međugodišnje.
Ali one mesečno rastu, što je obrnut slučaj nego kod stanovništva. Firme su se u junu zadužile 2,3% više nego u maju, a prethodnih meseci mesečni rast je bio manji od pola procenta. Istovremeno, preduzetnici su uzeli 2% više novca u zajam, što je na nivou ranijih meseci.
Kamate (ne) igraju ulogu?
Za razliku od prethodnog perioda najezde građana u banke, koji se nije mogao objasniti povoljnijim kamatnim stopama, jer one nisu bile toliko povoljnije (ili nisu bile uopšte), sada bi iznos kamata mogao da bar delimično preuzme "krivicu" za ovo kretanje zaduženosti.
Za nove stambene kredite ponderisana nominalna kamatna stopa u dinarima je sada pala sa 17,57% maja prošle godine na 8,57% u maju ove, pokazuju podaci NBS.
Za keš kredite, s rokom vraćanja od jedne do pet godina, kamata je pala na 10,11%, a bila je 11,96%. Kod kredita do pet godina pad je sa 13,38% na 10,53%.
No, istovremeno je kod kredita u evrima kamatna topa porasla (iako je euribor pao) sa 3,1% na 3,49% kod jednogodišnjeg kredita i sa 3,36% na 3,7% kod petogodišnjih.
Preduzeća su pak sada u mnogo povoljnijem položaju nego pre godinu dana. Kamate u dinarima su im 6,54% (maj 2024 – 8,63%) i 5,05% (6,81%).
BONUS VIDEO