Nema kraja rastu cena stanova: Vračar izgubio primat, Savski venac papren, starogradnja precenjena

22.07.2021

07:35 >> 11:23

0

U najskupljem gradu u Srbiji, Beogradu, cene nekretnina i dalje divljaju, a Savski venac preuzeo primat od Vračara i Starog grada

Nema kraja rastu cena stanova: Vračar izgubio primat, Savski venac papren, starogradnja precenjena
Savski amfiteatar, srpski Menheten, Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Konstantan rast cena nekretnina u Srbiji, koji nije omela čak ni korona prošle godine, posebno je izražen u najskupljem gradu, prestonici Srbije. Ne čudi što i dalje rastu cene novogradnje, ali čudi to što ih u stopu prati starogradnja.

– Poslednjih nekoliko godina primećujemo trend da novoizgrađeni objekti, posebno oni koji su deo većih stambenih kompleksa ili oko kojih se grade i drugi objekti, kao što su tržni centri i poslovne zgrade, znatno podižu i cenu starogradnje u okolnim kvartovima – kaže za 24sedam Jasmina Gavrilov Dražić, PR menadžer specijalizovanog sajta za nekretnine 4zida.rs.

Paprene cene novogradnje su očekivane zbog brojnih “subjektivnih“ razloga, kao recimo karakteristika lokalnog tržišta, ali i “objektivnih“, poput drastičnog globalnog poskupljenja građevinskog materijala. Sagovornica 24sedam kaže da se uticaj cena novogradnje na okolne stare objekte najbolje vidi na primeru beogradske opštine Savski venac.

– Ona je po ceni kvadrata prestigla centralne beogradske opštine Stari grad i Vračar, koje su dosad bile simbol beogradske skupoće. Razlog je jedinstven, na Savskom vencu počela je prodaja stanova u “Beogradu na vodi” – naglašava Jasmina Gavrilov Dražić.

Prodaja ide kao luda

Tokom maja ove godine u Srbiji je zaključeno 12.648 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što je rast od 21,6 procenata u odnosu na rekordnu 2019. godinu, podaci su RGZ. Od kupljenih stanova 35 odsto je plaćeno novcem iz kredita, koji su sada povoljni, što takođe gura tražnju.

A kako u pojedinim opštinama u glavnom gradu novogradnja, koje ima svuda, različito utiče na cene u starogradnji, pokazuje i analiza 4zida.

U oglasima 30 odsto viša cena

U opštini Savski venac prosečna oglašavana cena stanova u starogradnji je 2.611 evra po kvadratnom metru, a prosečna prodajna cena 1.807 evra. Oglašavana cena starogradnje je tako oko 30 odsto viša od one cene koja je zaista i zaključena prilikom kupoprodaje.

– Visoke tražene cene starogradnje u toj beogradskoj opštini najverovatnije su posledica visokih cena novogradnje, pre svega kompleksa “Beograd na vodi”, čiji stanovi redovno beleže rekordne iznose. Ovaj uticaj novogradnje na cenu starogradnje je zapravo vrlo logičan, a osim velikih novoizgrađenih stambenih kompleksa, na cenu starogradnje mogu da utiču i novoizgrađeni tržni centri ili veliki poslovni objekti, tj. poslovne zgrade u blizini koje mnoštvu ljudi nude zaposlenje ili razonodu. Sve ovo vlasnici nekretnina u starogradnji najčešće vide kao dobru priliku da za svoju nekretninu dobiju više novca. Ali, kao što vidimo, ta želja im se ne ispunjava uvek – primećuje Gavrilov Dražić.

Cene stnaova u Beogradu u prvoj polovini 2021. godine, Ilustracija: 24sedam/Podaci 4zida.rs

Naravno, na cenu nekretnine i dalje utiče prestižnost lokacije, koja diktira i potražnju. Tako u Starom gradu, i pored „okrnjene“ popularnosti, cena starogradnje se stabilno drži na prosečnih 2.600 evra. Tu je i Vračar, gde je cena malo porasla u drugom kvartalu ove godine, i dosegla gotovo 2.400 evra. Cenom su sve „bliže centru“ i dve opštine na kojima takođe na mestu nekadašnjih porodičnih kuća masovno niču četvorospratnice. One cenom guraju naviše i stare stanove, pa je tako njima cena porasla na Voždovcu za pet odsto, a na Paliluli za osam.

Da li će se kupci opametiti

No, to nije i najveći rast u drugom kvartalu, jer u Rakovici je cena skočila za ozbiljnih 11 odsto, i sada je tamo prosek starogradnje, do pre nekog vremena nezamislivih, 1.200 evra po kvadratu.

Pročitajte još

Da li će se ovakav trend u Beogradu nastaviti, ili će se dogoditi kao u Novom Sadu gde, kao što smo pisali, cene starogradnje zaostaju za novogradnjom, tek ostaje da se vidi. Razlika između oglašenih i “ostvarenih“ cena ukazuje na to da će se i u prestonici kupci “opametiti“ i neće dati za stare električne instalacije, lošu kanalizaciju i vodovod više nego što zaista vrede.

Ono što je jasno jeste to da će stanova biti sve više, i da će se smanjiti sadašnji manjak na strani ponude.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u maju ove godine izdata je 2.001 građevinska dozvola, što je 49 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Doduše, poređenje je sa pandemijskom godinom, ali ipak se radi o izgradnji 3.853 stana, s prosečnom površinom od 70,5 metara kvadratnih.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi