Javite se banci, da ona ne bi sama odlučila kako ćete vraćati dug

Svaki dužnik koji po isteku drugog moratorijuma, odnosno zastoja u otplati kredita bankama, ne zatraži od banke tačno određenu opciju plaćanja dugova iz moratorijuma, od tri ponuđene, automatski pristaje na plan otplate koji mu je banka predložila i dostavila, rekao je u izjavi za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
Drugi moratorijum, koji je obuhvatio zastoj u otplati u avgustu i septembru, ističe 30. septembra, a banke će klijentima ponaosob predložiti plan otplate.
– To će dobiti mejlom ili pismom, neka pažljivo pročitaju, i ako postoji bilo kakva nejasnoća neka se jave bankaru da im pojasni. Klijent ima rok od sedam dana da se opredeli za neku od dve alternativne opcije i o tome obavesti banku, a ako to ne učini znači da je prihvatio plan otplate koji je banka predložila – rekao je on.
Osnovni i opšti model koji banke predlažu je da se kamata nastala u prethodnom periodu raspodeli na ostatak duga čija otplata će biti produžena za period trajanja moratorijuma na otplatu.
Vasić kaže da su se na kraju prvog moratorijuma, koji je obuhvatio zastoj u otplati u aprilu, maju i junu, ljudi uglavnom opredeljivali da prihvate plan otplate koji je banka ponudila, a da se tek manji broj opredelio za druge dve opcije.
-Za sada nema naznaka za treći moratorijum. Cilj prvog i drugog moratorujuma bio je da se održi tekuća likvidnost i to je postignuto. To vidimo i kroz stabilnost kursa, stabilnost i rast štednje i rast kreditne aktivnosti. Za sada nema indikatora da bi možda mogao da se pojavi i moratorijum tri, ali hajde da sačekamo, ta odluka nije na bankama, one su tu da daju podršku privredi i građanima- rekao je Tanjugu Vasić.
Drugi moratorijum koji je trajao dva meseca prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, a ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Tanjug