Frilenseri zadovoljni novim porezom, stalno zaposleni IT-jevci i ne baš toliko

Svi oni koji u Srbiji „za lebac“ zarađuju radeći preko interneta kao slobodni programeri i IT stručnjaci, prevodioci, učitelji stranih jezika, dizajneri, ali i kao jutjuberi ili razni „influenseri“ na društvenim mrežama, od 1. januara će morati da plaćaju porez na svoj prihod gotovo kao i svi ostali građani Srbije koji su zaposleni u zemlji.

Ministarstvo finansija izašlo je ovih dana sa predlogom izmena Zakona o porezu na dohodak građana, u kojem se tzv. frilenserima nude dva modela plaćanja poreza i doprinosa po osnovu ugovora o autorskom delu.

U osnovi, jedan model više odgovara onima koji imaju manje prihode rada preko interneta, ili su im  oni samo dodatni izvor uz redovan posao a drugi pravim frilenserima koji zarađuju više i to im je jedini način zaposlenja.

U Udruženju frilensera i preduzetnika Srbije, su zadovoljni predlogom Ministarstva finansija ali u javnosti se već ukazuje da su frilenseri i ovoga puta ostavljeni u povlašćenom položaju. Primedba je da će sada, nakon godina kada su izbegavali bilo kakvo plaćanje poreza na dohodak, opet plaćati manje nego što to rade, na primer, njihove kolege redovno zaposlene u domaćim i stranim kompanijama u Srbiji.

Na predlog bi mogle da se mršte i same kompanije jer za istu neto zaradu jednog IT-jevca one ovde imaju mnogo veći trošak radne snage nego što je to za konkurenciju iz sveta koja ovde zapošljava frilensere.

- Poreski tretman nikada nije i ne može biti jednak za sve i zbog toga postoji više načina na koji nešto oporezuje. Kao i kod frilensera država nudi više modela da svako ko to može pronađe sebe u onome koji mu odgovara. Pa i kada neko pokreće posao on gleda kako mu više odgovara, da ima DOO ili da bude preduzetnik paušalac, i tako ima što manje poreskih obaveza. Frilenseri su se protestima izborili za ovolike a inače je teško da kontrolišete prihode rada preko interneta – objašnjava za 24sedam poreski savetnik Đerđ Pap, vlasnik novosadske agencije "Fiskal Pro“ i nekadašnji pomoćnik direktora Poreske uprave.

A razlike u ovom slučaju nisu male. Po prvom modelu, kako je navedeno u Nacrtu izmena Zakona o porezu na dohodak građana, koji je objavilo Ministarstvo Finansija, frilenseri imaju neoporeziv deo od 96.000 dinara zarade kvartalno (32.000 mesečno), Na ostatak, kao poresku osnovicu im ide poreska stopa od 20 odsto i doprinosi za penzijsko osiguranje (24 odsto) i zdravstveno osiguranje (10,3 odsto).

Već ove se vidi velika razlika u odnosu na stalno zaposlene, jer priznati mesečni „normativni troškovi“ frilensera su gotovo duplo veći od 19.300 dinara, koliko je neoporeziv deo na neto platu ostalih zaposlenih.

Prema drugom modelu, to oslobađanje je kod frilensera još i veće jer im se od oporezivanja izuzimaju normirani troškovi od 57.900 dinara kvartalno (19.300 mesečno) ali i 34 odsto ukupno ostvarenih prihoda. Na ostatak se plaća porez po stopi od 10 odsto.

Kako to izgleda na primeru neto plate od „hiljadu evra“, odnosno 120.000 dinara, što se uzima kao plata nekog ko je tek početnik u IT sektoru.

Na tu neto platu redovno zaposlenom u bilo kojoj branši u Srbiji ide 14.913 dinara na porez, 42.107 dinara na za PIO, 17.348 dinara za zdravstveno osiguranje. Ukupno od 168.431 dinara bruto plate državi ide 75.631 dinar, ili 63 odsto na neto platu.

No ni to nije ukupan trošak za poslodavca (famozni "bruto 2"), jer ovaj mora da ima ukupno 195.632 dinara priliva kako bi isplatio neto platu od 120.000 dinara.

Istovremeno, u modelu za frilensere sa većim prihodima, državi na 120.000 dinara neto plate frilensera ide samo 38.795 dinara, ili manje od 33 odsto na neto platu.

Drugačije rečeno od pomenutih 195.632 dinara priliva, stalno zaposlenom ostane 120.000 dinara (neto plate) a frilenseru 145.885, ili za oko 22 odsto više.

Poznati beogradski stručnjak za privredno i IT pravo, advokat Žarko Ptiček, na Tviteru je dao primedbu da se ovakvim rešenjem "bliži trajnom vučenju za nos onih koji sve vreme uredno isplaćuju zaradu".

 

 

Prema izmenjenom zakonu, pošto se neće raditi poseban zakon za frilensere, frilensom će se smatrati sav prihod od inostranih fizičkih i pravnih lica i od domaćih fizičkih lica za digitalne usluge koje potpadaju pod ugovor o autorskom delu ili rada sličnog autorskom delu.

Prijava prihoda vršiće se kvartalno onlajn, a rok za prijavu i plaćanje poreza biće 30 dana od isteka kvartala.

Iz Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije navode da je Ministarstvo finansija uvažilo veći deo njihovih predloga, a nacrt zakona bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru sa jesenjim setom finansijskih zakona.

Zakon bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2023. godine.

Oprošten poreski dug

Nacrt izmena zakona o porezu na dohodak rezultat je višemesečnih pregovora Vlade Srbije i Radne grupe koju su sačinjavala tri udruženja frilensera, Ministarstva finansija, Poreske uprave, Narodne banke Srbije i nevladinog sektora.

Razgovori su počeli nakon protesta u aprilu 2021. godine, kojim je kulminiralo nezadovoljstvo frilensera koje datira iz oktobra 2020. godine, kada je Poreska uprava najavila naplaćivanje poreza za pet godina unazad.

Poreznici su tražili da plate poreze na prihode iz inostranstva, ali i doprinose za zdravstvo i za Fond PIO, za proteklih pet godina, i to sa kamatom, čime su neki od poreskih obveznika imali da plaćaju i do 80 odsto svojih tekućih prihoda.

Nakon protesta dogovoreno je da se donese novi zakon sa tačno definisanim obavezama obe strane jer, na primer, frilenseri i da su hteli nisu imali način da plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje (za penzije su mogli ličnom uplatom u Fond PIO).

Dogovoren je i oprost dela duga i reprogram ostatka na 10 godina. Oni koji su zarađivali do 570 evra mesečno nisu imali nikakvu poresku obavezu, a oni koji su zarađivali do 1.000 evra u proseku ona je bila 13 odsto, do 2.000 evra 20 odsto… U suštini, nekima je otpisano 70 odsto a nekima i 100 odsto duga.

- Ali razrešeno je, na primer, pitanje zapošljavanja IT stručnjaka "spolja" u ovdašnjim firmama čime se pravila nelojalna konkurencija sa nižim troškovima. Firma rezident u Srbiji ne može da zapošljava frilensera iz Srbije - kaže Đerđ Pap.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi