Bila Gejtsa nema na listi pet najbogatijih ljudi! Oni bukvalno nisu znali šta će s novcem (FOTO/VIDEO)
29.12.2021 | 10:05
Predstavljamo vam trenutnu rang-listu pet najbogatijih ljudi svih vremena
Copyright Profimedia Pixabay
Ako mislite da trenutno živimo u periodu ljudske istorije koji proizvodi najbogatije ljude koji su ikada živeli, razmislite ponovo.
Petoro najbogatijih ljudi u istoriji (s prilagođenom inflacijom) odavno je mrtvo, i iako se aktuelni milijarder Bil Gejts približava listi top 5, ipak ga na njoj nećemo videti.
Putevi do njihovog bogatstva su se razlikovali, ali su svi uspeli da nagomilaju sume na kojima su mogli da im pozavide čak i kraljevi i carevi (koji nisu uvršteni u ovu listi).
Predstavljamo vam trenutnu rang-listu pet najbogatijih ljudi svih vremena:
1. Jakob Fuger
Jakob Fuger je najbogatija osoba koja je ikada živela, a da nije kralj ili car. Posedovao je ukupno bogatstvo od 2,1 milion guldena, što bi u današnje vreme bilo oko 400 milijardi dolara. Nemački trgovac rođen je 6. marta 1459. godine u slobodnom carskom gradu Augsburgu, koji je tada bio deo Svetog rimskog carstva (današnja Nemačka). Fugerov otac istog imena već je bio uspešan trgovac i osnivač onoga što će postati dinastija Fuger.
Ali Jakob Fuger je bio taj koji je zaista učinio ime Fugera poznatim u celoj Evropi. Glavni deo Fugerovog bogatstva proizašao je iz rudarstva i trgovine metalima, posebno bakrom. Počev od 15. veka, bakar je dobijao sve veću vrednost jer je korišćen za proizvodnju raznih vrsta oružja, kao i kuhinjskih aparata. Fuger je prepoznao taj trend i snažno se uključio u rudarski posao. Pozajmio je novac vlasnicima rudnika u regionu i zauzvrat tražio otkupna prava za njihovu rudu. Korak po korak, Fuger je stekao skoro potpunu kontrolu nad trgovinom metalom u regionu, od Augsburga pa sve do Rima. Kada je reč o bakru, Fuger je čak stvorio monopol i izvan granica Svetog rimskog carstva, dosežući čak do Gdanjska u Kraljevini Poljskoj.
Pored svoje dominacije u rudarstvu i trgovini metalom, Fuger se takođe etablirao kao bankar. Finansirao je mnoge članove porodice Habzburg, pre svega Maksimilijana I, koji je, uz Fugerovu pomoć, postao car Svetog rimskog carstva 1508. Čak je i Vatikan imao dugove prema Jakobum Fugeru. U stvari, razni plemići, vojvode i kraljevi širom Evrope dugovali su novac Fugeru do početka 16. veka. Uprkos svom neverovatnom bogatstvu, Fuger je bio prilično popularan među običnim stanovništvom, pre svega među ljudima njegovog rodnog grada Augsburga.
Godine 1516, Fuger je izgradio prvi društveni stambeni kompleks na svetu u Augsburgu. Kuće su bile namenjene siromašnim katoličkim građanima kojima je bilo dozvoljeno da tamo žive za izuzetno nisku kiriju (gulden godišnje). Kompleks socijalnog stanovanja, nazvan Fugerei, i dalje je na istom mestu i aktivan je sa istim pravilima i zakupninom koje je postavio sam Fuger pre više od 500 godina.
Fuger je umro 30. decembra 1525. u svom rodnom gradu, u 66. godini. Pošto je ostao bez dece, sve svoje bogatstvo zaveštano je njegovom najstarijem nećaku Antonu Fugeru, koji je nastavio nasleđe svog strica zajedno sa svojom braćom i sestrama, čak je proširio porodični posao na novi svet u Americi.
2. Džon Rokfeler
Džon Rokfeler je drugi najbogatiji "civil" u istoriji. On je i dalje najbogatiji Amerikanac koji je ikada živeo. Rokfeler je rođen 8. jula 1839. godine u malom gradu Ričfordu u severnoj državi Njujork. Njegov otac Vilijam Rokfeler bio je pomalo sumnjiv trgovački putnik koji je lakovernim kupcima prodavao ono za šta je tvrdio da su eliksiri, zbog čega je dobio nadimak "đavolji račun“.
Rokfeler je prvi put počeo da radi kao knjigovođa sa 16 godina. Sa samo 20 godina, Rokfeler je započeo sopstveni biznis u industriji komisionih proizvoda zajedno sa svojim bratom i poslovnim partnerom. Ali ubrzo nakon toga, 1860-ih, Rokfeler je imao novo polje interesovanja: naftu, koju je prepoznao kao najvredniji resurs budućnosti. Rokfeler i njegovi partneri izgradili su svoju prvu rafineriju nafte u Klivlendu, u Ohaju, 1863.
Posle američkog građanskog rata, rafinerija u Klivlendu je bila samo jedna od pet aktivnih rafinerija u Sjedinjenim Državama. Godine 1870. Rokfeler je prekinuo partnerstvo i osnovao sopstvenu kompaniju "Standard Oil". Tajno je sklopio dogovor sa železničkim dobavljačima koji su naglo povećali vozarine koje su proizvođači nafte morali da plate za distribuciju svog proizvoda. Naftna kompanija je stoga mogla brzo da otkupi konkurentske rafinerije nafte. Rokfelerov "Standard Oil" postao je daleko najveći proizvođač nafte u celom svetu. Na početku 20. veka, Rokfeler je posedovao oko 90 odsto ukupne proizvodnje nafte u Sjedinjenim Državama, što je činilo 85 odsto svetske proizvodnje nafte u to vreme. To je, očigledno, učinilo Rokfelera najbogatijim čovekom na svetu, s bogatstvom koje bi danas iznosilo oko 350 milijardi dolara. Godine 1911. Vrhovni sud Sjedinjenih Država proglasio je "Standard Oil" ilegalnim monopolom i učinio da se kompanija podeli na 34 nezavisne kompanije. Mnoge od tih kompanija, kao što su "EkkonMobil", "Chevron" i "ConocoPhillips", i dalje pripadaju najvećim proizvođačima nafte u Americi. Prisilni raskid ugovora Rokfelera nije učinio ništa siromašnijim. Dozvoljeno mu je da zadrži značajne akcije u svakoj od kompanija koje su u proseku porasle pet puta. Rokfeler je poslednje godine svog života proveo na Floridi.
Umro je 23. maja 1937. u Ormond Biču u 97. godini. Bio je jednom oženjen i imao je petoro dece.
3. Endru Karnegi
Rođen 25. novembra 1835. u malom gradu Danfermlajn u Škotskoj, Endru Karnegi bio je treći najbogatiji čovek u istoriji a da nije bio vladar i najbogatija osoba nekraljevskog porekla u Britaniji svih vremena. Porodica Karnegi potekla je iz Škotske. Nakon što se ekonomska situacija Karnegijevih pogoršala, porodica je odlučila da 1848. emigrira u Sjedinjene Države, gde se nastanila u Pitsburgu u Pensilvaniji. Endrju Karnegi je dobio svoj prvi posao sa 14 godina, kada je postao radnik telegrafske kompanije u Pitsburgu. Sa 18 godina zaposlio se u kompaniji "Pennsilvania Railroad Compani" kao telegrafista. Uz pomoć svog tamošnjeg šefa Tomasa Skota, upoznao se sa svetom investicija. Karnegi se prvo isključivo koncentrisao na železničku industriju, prvu veliku industriju u Sjedinjenim Državama. Kasnije je takođe investirao u nekoliko naftnih kompanija, prepoznajući vrednost prirodnih resursa kao industriju budućnosti.
Iako je u tom trenutku već bio bogat, Endru Karnegi je postao jedan od najbogatijih ljudi u istoriji nakon što je prepoznao vrednost drugog resursa: čelika. Karnegi je shvatio da će Americi koja se brzo razvija biti potrebno mnogo čelika za mnoge železničke pruge, mostove i zgrade koje planira da izgradi. Godine 1892. osnovao je "Carnegie Steel Company", firmu koja je ubrzo postala najveći proizvođač čelika u Sjedinjenim Državama, a potom i u svetu. Do početka 20. veka, kompanija je postala najvrednija kompanija na svetu. Sve to je za Karnegija stvorilo bogatstvo od 310 milijardi dolara.
Endrju Karnegi je nakon upale pluća umro 11. avgusta 1919. u Lenoksu u Masačusetsu, gde se preselio dve godine ranije. Imao je 83 godine. Iza sebe je ostavio ženu s kojom se venčao 1887. i ćerku (rođenu 1897).
4. Vilijam Vanderbilt
Vilijam Vanderbilt je četvrti u top 10 najbogatijih ljudi u istoriji. Rođen je 8. maja 1821. godine u Nju Branzviku u Nju Džerziju. Njegov otac bio je Kornelijus Vanderbilt, holandskog porekla, američki tajkun koji je postavio temelje bogatstva Vanderbilta.
Kao njegov najstariji sin, Vilijam je nasledio bogatstvo svog oca nakon što je ovaj umro 1877. On je preuzeo očevo železničko carstvo i skoro udvostručio njegovu vrednost u narednih devet godina. Njegovo lično bogatstvo od 230 milijardi dolara (savremeni ekvivalent prilagođen inflaciji), takođe je bilo veće od bogatstva njegovog oca. Osim što je bio železnički magnat, Vanderbilt je bio i jedan od najvećih američkih filantropa. Davao je novac u mnoge svrhe, a između ostalog je finansirao i IMCA (Asocijacija mladih hrišćana). Takođe je osnovao sopstveni univerzitet, Univerzitet Vanderbilt, u Nešvilu u Tenesiju.
Vilijam Vanderbilt je umro 8. decembra 1885. u svom domu u Njujorku, samo devet godina posle svog oca. Iza sebe je ostavio suprugu i ukupno osmoro dece.
5. Henri Ford
Henri Ford kompletira prvih pet od 10 najbogatijih ljudi u istoriji. Ford je rođen 30. jula 1863. u Grinfildu, u porodici imigranata. Otac mu je rođen u Irskoj, a majka u Belgiji. Ford je prezirao rad na farmi i imao je veće ambicije, pošto je posedovao talenat i strast za tehnički rad. Prvo je postao mašinista, a zatim inženjer. Ford je prvo počeo da radi u "The Detroit Edison Company", kompaniji koju je osnovao pronalazač Tomas Edison. Tamo je brzo unapređen u glavnog inženjera. Ford je iskoristio svoj visoki položaj da eksperimentiše na svojoj viziji benzinskog motora. Uspeo je 1896. godine, izumevši samohodno vozilo koje je nazvao „Ford kvadricikl“.
Iako ovo nije bio prvi automobil u istoriji (nemački inženjer Karl Benc je već izumeo automobil 1885. godine), Ford se nadao da će svojim modelom napraviti proizvod za masovnu upotrebu. Uz pomoć raznih investitora iz Detroita, kao što su Harold Vils i Vilijam Marfi, Ford je uspeo da napusti Edisonovu kompaniju i pokrene sopstveni biznis 1901. godine, kompaniju "Henri Ford". Međutim, Ford se nije sastajao sa svojim investitorima koji su ga pritiskali da pravi skupe automobile za malobrojne umesto pristupačnih modela za mnoge, kao što je Ford oduvek zamišljao. Godine 1902, Ford je napustio sopstvenu kompaniju (koja je tada preimenovana u „Kadilak automobilska kompanija”) i potom osnovao novu 1903, "Ford Motors Company". Fordov koncept izgradnje automobila, koje bi njegovi radnici mogli da priušte, pokazao se kao savršena ideja. Fordov prvi automobil, model T, predstavljen je 1908. godine. Do 1927. automobil je prodat u više od 16 miliona primeraka, što ga čini devetim najprodavanijim automobilom u istoriji.
Fordova pionirska vizija donela mu je bogatstvo koje bi, prema današnjim standardima, iznosilo 199 milijardi dolara. Kao industrijalac, Fordov koncept masovne proizvodnje jeftine robe, uparen s visokim platama radnika (poznat kao „fordizam“), takođe je oblikovao celokupnu globalnu zapadnu ekonomiju prve polovine 20. veka i bio glavni faktor koji je doveo do modernog doba konzumerizma. Osim što je bio uspešan vlasnik preduzeća, Ford je pokušao da se afirmiše i kao političar.
Međutim, njegova trka kao kandidata demokrata za mesto američkog Senata u Mičigenu 1918. završila je porazom. Fordova najkontroverznija strana uključivala je njegov otvoreni antisemitizam. Tokom dvadesetih godina kupio je "The Dearborn Independent", novine koje je koristio za širenje mnogih svojih antijevrejskih teorija zavere. Njegova knjiga "Međunarodni Jevrej" još uvek se smatra jednom od najantisemitskijih publikacija u istoriji. Objavio ju je širom sveta, a između ostalog čitao ju je i Adolf Hitler, antisemitski vođa nacističke Nemačke, koji se divio Fordu i nazivao ga „inspiracijom“. Ford je kasnije povukao neke od svojih antisemitskih izjava i teorija zavere i distancirao se od nacista.
Bonus video