Da li treba da brinemo zbog mesa koje jedemo? Zavisi koga pitate

10.02.2021

07:57 >> 13:07

0

U Upravi za veterinu tvrde da je meso na domaćem tržištu kvalitetno, u PKS se delimično slažu s tim, dok u pokretu potrošača iznose sumnje

Da li treba da brinemo zbog mesa koje jedemo? Zavisi koga pitate
Pixabay

Srpska javnost se poslednjih dana ponovo uzburkala povodom kvaliteta prehrambenih namirnica koje nam se nude u trgovinama. Pored signala na uzbunu zbog otrovnog susama iz Indije, koji je sa zakašnjenjem stigao iz EU, pojedini mediji bruje i o lošem mesu u Srbiji.

Direktorka Uprave za veterinu Srbije Emina Milakara kategorično odbacuje kao neistinita nedavna pisanja pojedinih medija da se u Srbiji “jede nekvalitetno meso“. Milakara je istakla da se kontrole mesa obavljaju redovno i da se svaki nezadovoljavajući proizvod povlači iz prometa.

Sa Rusima sad situacija dobra – nema izvoza

Iako se već godinama redovno čuje stav nadležnih da je sa srpskim mesom sve u redu, građani nisu zaboravili skandal iz juna 2019. godine, kada su Rusi zatvorili svoju, ali i granicu EAEU za uvoz mesa i mesnih prerađevina od četiri najveća ovdašnja proizvođača zbog “ozbiljnih nepravilnosti“, odnosno nezadovoljavajućeg kvaliteta tih proizvoda. I tada je stručna javnost u Srbiji objasnila da su proizvodi tih kompanija zdravi i bezbedni, ali nekvalitetni za ruske standarde. Sada je stvar “legla“, izvoze se mesne prerađevine, ali ne i svinjetina, jer su Rusi u međuvremenu pojačali sopstvenu proizvodnju.

Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, Milakara je navela da su medijski navodi o tome da se u Srbiji jedu trulo meso i životinjski otpad kopije tekstova od pre nekoliko godina, a da je danas kontrola mesa mnogo stroža nego što je to bio slučaj ranijih godina.

Ona se poziva na stroži pravilnik o kvalitetu mesa od 1. januara prošle godine i monitoringe od malih proizvođača i mesara do trgovinskih objekta koje država finansira od 2019. godine.

Monitoringom s kraja prošle godine ispitan je 4.621 uzorak mesa i proizvoda od mesa, od kojih je 399 bilo neusaglašeno sa pravilnicima, ali nisu, kaže, ugrožavali zdravlje ljudi.

– Što se same bezbednosti hrane tiče, naši građani nemaju razloga da brinu o kvalitetu, jer sve što nije u skladu sa pravilnicima povlači se iz prometa, a o tome obavestimo i javnost na našem internet sajtu. Uprava za veterinu ni jednog jedinog momenta ne krije ništa od svojih građana – rekla je Milakara.

U poslednjem delu izjave možda se krije i suština problema da li je “bezbedna hrana“ jednako što i “kvalitetna hrana“.

U Privrednoj komori Srbije ne sumnjaju da je hrana u Srbiji bezbedna, jer su pravilnici stroži nego u Evropi, a kontrole dobre. Ne sumnjaju ni u kvalitet mesa, ali uz ogradu od – domaćih proizvođača.

Volimo meso, ali ga malo i pravimo i jedemo

Koliko je jedna zemlja razvijena u savremenom svetu vidi se po proizvodnji i količini, kao i strukturi potrošnje mesa. U Srbiji stočarstvo učestvuje u stvaranju BDP-a tek sa 30 odsto, a sve ispod 60 odsto je odlika nerazvijene zemlje. Pojedemo tek pedesetak kilograma mesa po stanovniku godišnje, što nije ni polovina količine u razvijenim zemljama. Pritom se jede mnogo više piletine i svinjetine nego kvalitetnijeg mesa kao što je junetina ili govedina, govore statistički podaci.

– U Srbiji i dalje proizvodimo vrlo kvalitetno meso, a i životinje od kojih meso dobijamo hranimo kvalitetnom hranom, jer je kod nas, na primer, zabranjena upotreba GMO. Nažalost, tu činjenicu nismo iskoristili za veći izvoz i za postizanje bolje cene na evropskom tržištu ili veći proboj na tržište Rusije, Kine i Turske – kaže za 24sedam Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije.

Upravo zbog toga što je naše meso kvalitetno, ističe naš sagovornik, Srbija je od izvoznika postala veliki uvoznik svinjskog mesa. Trgovcima se jednostavno više isplati da prodaju jeftiniju svinjetinu, jer ona iz Srbije ne može da parira cenom uvoznoj zbog jeftinije stočne hrane i GMO.

– Ista stvar je i sa mesnim prerađevinama. U uvozne viršle i kobasice može da ide i meso niže kategorije nego što to srpski pravilnik koji je stroži od onih u EU nalaže domaćim proizvođačima. Tamo može da se stavi i meso treće kategorije, a vi nemate načina da to proverite pri uvozu. I takav proizvod je bezbedan za ishranu, ali nije kvalitetan – objašnjava Budimović.

Pixabay/Free-Photos

Zbog toga su u Grupaciji klaničarske i prerađivačke industrije tražili da se promene procedure, da uvoznici imaju potvrdu proizvođača od koje je kategorije mesa napravljen proizvod. Međutim, kako je za to potreban dogovor sa EU, stvar je veoma komplikovana.

Čak i po pitanju kvaliteta domaćeg mesa skeptični su sami potrošači, odnosno njihova udruženja. Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu potrošača “Prosperitet“ iz Novog Sada za 24sedam kaže da su i proizvodi nekih domaćih proizvođača diskutabilni.

Pročitajte još

– Teško je dokazati “kvalitet“, analize su skupe, a zaštita države velika. Žale nam se potrošači, ali i radnici iz klanica i mesne industrije, koji kažu da se “ništa ne baca“. A onda je tu i pitanje cene, jer naš potrošač nema para za kvalitetno meso, pa ga više muči krađa na gramaži pakovanja nego kategorije i deklaracije – ističe Ćirilović, i apeluje na inspekcije i Carinu da pojačaju kontrolu.

Što se uvoza tiče, on ističe da smo za hranu, kao i za tehničku robu, i dalje za EU “zemlja trećeg sveta“, ali i da smo za to sami krivi.

– Vidite aktuelnu situaciju sa susamom. Ta priča je u EU stara pola godine, kada se u evropskom sistemu zaštite upalila crvena lampica, a mi smo počeli da povlačimo robu i zabranjujemo uvoz tek sada, kada su to uradile komšije Mađari i Hrvati – ogorčen je Ćirilović.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti