Kod kuće klimavo, napolju OK: EU je mesto za srpsku malinu i borovnicu
U vreme krize, kada ne postoji domaća tražnja iz horeka sektora, EU je jedino tržište na kojem se može dobor proći, kažu u USAID-a
U svetu je povećana tražnja za svežom, organskom hranom. Zbog pandemije i problema sa dobavljačkim lancima pojavile su se prilike za plasman naše robe koje su domaće firme znalački iskoristile. Pre svega, proizvodi kao što su malina i borovnica registruju povećanu tražnju, posebeno na tržištu EU, ocenjuje za „Novu ekonomiju“ direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, Aleksandar Pavlović.
– Na domaćem tržištu primetan je rast onlajn prodaje, koja beleži rastući trend već dosta dugo, ali je pandemija ubrzala taj proces i dosta proizvođača, posebeno manjih koji su zavisili od horeka sektora, put do potrošača je potražilo internet prodajom – objašnjava Pavlović.
Naše tržište je malo i još uvek nisko platežno, tako da je nestanak potražnje hotela i restorana zaista imao negativan uticaj na mikro i male proizvođače hrane, kao i vinska industriju, ocenjuje on.
Sa druge strane, oni koji su bili orijentisani na izvoz su uglavnom zabeležili ekspanziju potražnje i prodaje.
Jedan od načina prevazilaženja problema za mala preduzeća je integracija u veće sisteme, smatra Pavlović.
Pavlović navodi primer pet kompanija sa kojima Projekat sarađuje na izvozu svežeg i zamrznutog programa u EU. Kako kaže, one su uspešno završile sezonu i zabeležile impresivne rezultate – postignuta je dodatna prodaja od 6,9 miliona dolara, sklopljeno je 50 novih ugovora sa stranim i domaćim kupcima i otvorena su nova tržišta.
Pročitajte još:
Ove kompanije su tako omogućile pristup tržištu i za 420 svojih kooperanata, proizvođača iz pretežno manje razvijenih delova zemlje. Sa njima se radilo na uvođenju standarda, unapređenju procesa proizvodnje i digitalizaciji.
Sve kompanije najavile su širenje ovog poslovnog modela – dodatni dobavljači će biti sertifikovani i uključeni u izvozne lance vrednosti. Radi se o proizvođačima jabuka, borovnica, organskog voća i povrća, ali to je model koji može uspešno da funkcioniše i u ostalim oblastima.
Na pitanje na koji način ovaj USAID-ov Projekat za konkurentnu privredu podržava proizvođače i prerađivače hrane u narednom periodu, on kaže da je pristup tržištima jedini garant rasta industije.
– Usmerićemo se na manje razvijena područja i mlade, koji bi trebalo da budu nosioci promena u industriji hrane – kaže Pavlović.
Dalji razvoj modela integracije malih proizvođača u veće sisteme radi povećanja izvoza je jedan od vidova pomoći. Zatim, tu su međunarodna promocija i izvoz srpskog voća daljim razvojem platforme www.serbiadoesfruit.com, koja okuplja više od 20 proizvođača svežeg, zamrznutog i organskog voća.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari