Dragačevski mesečar: U Srbiji proizveden vrhunski krompir
08.12.2020 | 10:57
Srbija je po prvi put u istoriji proizvela elitno seme krompira koje će se možda na proleće naći u srpskim njivama na oko 50 hektara
Copyright Pixabay
Profesor Zoran Broćić profesor poljoprivrednog fakulteta iz Beograda, koji vodi projekat u „Centru za krompir“ u Guči kaže da se sistemom meristema i mikropropagacije došlo do bezvirusne prve domaće elite.
– Proizveli smo oko 120 tona domaće elite – „dezire“, „agrije“, „kleopatre“, „kenebeka“, „sinore“, dok je „dragačevski mesečar“ u fazi priznavanja i vraćanja na sortnu listu i biće to uskoro jedina srpska sorta dok su ostale strane. Za desetak dana, dobićemo papire i pripremamo ambalažu za doradu, u magacinu Vranjici gde se nalaze prve komercijalne količine. Cene su niže od uvoznog krompira, a garantujem da je kvalitet evropski – kaže za RINU Broćić.
„Centar za krompir“ pripada Ministarstvu prosvete i tehnološkog razvoja ali je skoro dve decenije u blokadi zbog dugova za električnu energiju. Ipak, ova institucija sa zgradom od preko 1.000 metara kvadratnih pukim čudom i zahvaljujući visprenim Dragačevcima koji gaje poseban kult prema krompiru, ostala je na nogama.
– Laboratorije smo sačuvali sa partnerom koji ih je dodatno opremio i osposobio za rad. Ovo je nešto što je potrebno državi Srbiji ukoliko želi da se ozbiljno bavi poljoprivredom . Naša država godišnje uveze semenskog krompira za preko pet miliona evra. A mi smo proizveli vrhunsko seme i plus jednu domaću sortu. Ovaj institut jedini je preživeo tragediju koja je zatekla slične institute u državi – kaže Milić Domanović vd direktor Centra.
„Centar za krompir“ je kod Inovacionog fonda konkurisao dva puta i nijednom projekat nije prošao.
Pročitajte još:
Ni planovi za narednu godinu ne teku kako je smišljeno. Zakupljeno je 50 hektara oranice na Karajukića bunaru, kako bi se prve količine na 20 hektara na vreme pripremile, ali je ovoga puta, usledila zabrana od strane Zavoda za zaštitu prirode.
– Zakupili smo 20 hektara oraničnih površina koje su izolovane, ali je Zavod za zaštitu prirode zabranio je da se u drugoj zoni Nacionalnog parka Peštersko polje sadi krompir. Izvezli smo već oko 250 tona saturacionog mulja i prolazi nam vreme za obradu – dodaje Broćić.