Posadiš jednom, a zarađuješ decenijama: Povrće koje donosi i 20.000 evra po hektaru

Uzgoj špargle u Srbiji i dalje nije masovan iako je potražnja za ovim povrćem iz godine u godinu sve veći. Ovo povrće se smatra  jednom od nutritivno najuravnoteženijih namirnica, bogatom vitaminima, mineralima i vlaknima.

Poznata je i kao "kraljica povrća", a koristi se u ishrani kao veoma zdravo, niskokalorično sezonsko povrće koje se bere u proleće.

Kolika je zarada?

Proizvodnja špargle u Srbiji je profitabilan, ali nedovoljno iskorišćen posao, sa velikim potencijalom zbog idealnih klimatskih uslova i zemljišta. Iako potražnja na domaćem tržištu dostiže i do 200 tona, trenutna proizvodnja je svega oko 10 tona godišnje što pruža veliku šansu za lak plasman na tržištu i zaradu. 

Procena je da od špargle može da se zaradi oko 20.000 evra po jednom hektaru, a velika je prednost što ova biljka niti zahtevna za uzgoj. 

Špargla (lat. Asparagus officinalis) je višegodišnja biljka koja može da rađa i do dve decenije. To znači da jednom posađen zasad, uz pravilnu negu, donosi stabilne prihode i do 20 godina. Međutim, nije za nestrpljive zato što do prve ozbiljnije berbe treba sačekati dve do tri godine nakon sadnje.

Upravo zbog toga mnogi odustanu na početku, ali oni koji istraju kasnije imaju prednost: tržište koje je gladno proizvoda i relativno malo konkurencije.

Gde špargla najbolje uspeva u Srbiji

Najbolji rezultati postižu se u ravničarskim i blago brdovitim predelima. Glavna područja za uzgoj u našoj zemlji su Vojvodina posebno Bačka i okolina Novog Sada, zatim Srem i delovi Šumadije.

Ključ uspeha leži u zemljištu - špargla voli lako, peskovito i dobro drenirano tlo. Teška i glinovita emljišta nisu pogodna, jer koren može da trune. Idealna pH vrednost je između 6,5 i 7,5. Klima Srbije joj takođe ide naruku - blage zime i umereno topla proleća omogućavaju dobar razvoj biljke.

Profimedia

Početna ulaganja

Podizanje zasada špargle zahteva ozbiljnije početno ulaganje, koje  se vrlo brzo isplati. Procene stručnjaka su da je za hektar potrebno:

- sadni materijal (koren odnosno “krunice”): 6.000 do 10.000 evra
- priprema zemljišta i sadnja: 2.000 do 4.000 evra
-sistem za navodnjavanje (kap po kap): 1.500 do 3.000 evra
- đubrivo i zaštita: 1.000 do 2.000 evra

Kada se sve sabere okvirno potrebno je do 20.000 evra po hektaru za početak. Ali nakon što zasad uđe u pun rod, prihodi mogu višestruko da nadmaše ulaganja.

Špargla nije previše zahtevna, ali traži disciplinu.

Zalivanje je neophodno (najbolji je sistemom “kap po kap”) posebno u sušnim periodima. Redovno uklanjanje korova je ključno, naročito u prvim godinama. Kada je u pitanju đubrenje organska materija (stajnjak) i balansirana mineralna đubriva daju najbolje rezultate. Nakon sezone, nadzemni deo biljke se uklanja kako bi se podstakao novi rast.

Zarada i tržište 

Cena špargle je visoka, često dostiže i preko 10 evra po kilogramu dok je cena rane špargle od 1.000 do 3.000 dinara po kilogramu. Potrebe tržišta znatno premašuju domaću ponudu. Šparglu traže restorani, hoteli, na pijaci se bukvalno razgrabi zato proizvođači koji uđu u ovaj posao relativno lako pronalaze kupce.

Iskustva sa terena

Proizvođači iz Južnog Banata koji se ovim poslom bavi više od decenije, ističu da Srbija ima sve preduslove za vrhunsku proizvodnju. Njihova špargla završava i na zahtevnim tržištima, što potvrđuje kvalitet. Kako navode, ključ uspeha je u pravilnom izboru sorte, dobroj pripremi zemljišta i strpljenju u prve dve godine.

Osim domaćeg tržišta, postoji i ozbiljan potencijal za izvoz u zemlje Evropske unije, gde je špargla standardni deo ishrane i gde se traže velike količine. Za one koji su spremni da ulože i sačekaju prve rezultate, špargla može postati ozbiljan izvor prihoda i posao koji traje godinama.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Kurir