Malo, ali ubitačno: Sve bolji kvalitet vina sa 105 metara nadmorske visine (FOTO)
10.04.2026 | 10:09
U vinogradu najbolji šardone, frankovka, frajla...
Copyright Printscreen/Dnevnik.rs
Zapadnotelečko vinogorje, koje se prostire od Stanišića do Vrbasa, a obuhvata i deo katastarske opštine Kljajićevo, na oko 105 metara nadmorske visine, jedan je od razloga što upravo ovde postoji Udruženje vinogradara i voćara "Visovi".
Slika na terenu je nešto drugačija, pa u celom ataru svega dva i po hektara zauzimaju vinogradi, dok je zastupljenije razno voće u ovom klasičnom ratarskom kraju.
- Naše udruženje je jedino ovakvog tipa u Zapadnobačkom okrugu, a osnovano je 2007. godine. Sa početnih 28 članova, došli smo do sto - napominje predsednik "Visova" Branko Šoštarić Šole, koji ima i titulu vitez vinskog reda Telečke visoravni "Sveti Dimitrije".
Za "Dnevnik" objašnjava da su osnovani kako bi osnažiili voćarsko-vinogradarske proizvodnju, išli na predavanja i edukacije, razmenjivali iskustva...
"Visovi“ su danas najpoznatiji po brojnim manifestacijama u toku godine. Prva je Festival malih proizvođača vina i hrane, koji se održava drugog petka u februaru i ove godine je održan po peti put a okupio je 14 malih vinara. Potom sledi tradicionalno obeležavanje Svetog Trifuna.
Bliska saradnja
Osim događaja čiji su "Visovi" organizatori, članovi ovog udruženja učestvuju i na svim drugim događajima u Kljajićevu, koji su plod nekih drugih udruženja.
- Moramo svi sarađivati. Tako smo i za Badnji dan, taman dok je padao sneg, mi kuvali vino i zaista je bilo lepo - priseća se Šole.
- Treća manifestacija nam je Likovna kolonija, koja je prošle godine okupila 52 slikara i devetoro dece. Bila je 17. po redu, a unazad sedam godina se održava u isto vreme. Tu je i Memorijal “Miloš Pejović Peja”. Druženje je na Burduševom brdu. Ove godine ćemo organizovati i petu Krajišku kotlovinu, što je takmičenje u pečenju na tanjirači ili talandari, dok nam predstoji još jedna manifestacija a to su "Dani vesele mašine", ove godine 18. po redu, kada se takmičimo samo u pravljenju rakije šljivovice - nabraja ovaj enolog.
U Šoštarićevom vinogradu mogu se naći razne sorte, među kojima su šardone, frankovka, frajla... Cena grožđa je bila toliko dobra da se proizvođačima više isplatilo da ga prodaju nego prerade.
- Kvalitet vina se popravio. Zemlja nam je dobra i podržava sve sorte, a vinova loza je luda biljka, može da ide u zemlju i do 28 metara da traži vodu. Imamo godišnje oko 2.000 sunčanih sati, a da bi vino bilo kvalitetno i da bi moglo da se izvrši vrenje, u grožđu treba da bude od 18 do 21 odsto slada - zaključuje Branko Šoštarić.
Bonus video