Superhrana koja je neizostavan deo trpeze Juseina Bolta: Evo koja namirnica može doneti 10.000 evra po hektaru
01.04.2026 | 07:34
Sadi se u junu, a berba se obično obavlja između avgusta i oktobra
Copyright Pixabay
Slavni jamajčanski sprinter Jusein Bolt godinama ističe koliko njegov uspeh zavisi od pravilne ishrane i da je batat, odnosno slatki krompir, redovno je bio na njegovom jelovniku još od detinjstva.
Jedna naizgled obična namirnica, koju redovno konzumira najbrži čovek na svetu, sve više osvaja tanjire, ali i polja u regionu. Dok potražnja raste, zarada za proizvođače može dostići i do 10.000 evra po hektaru. Može li batat postati nova “zlatna kultura” poljoprivrede?
Batat – superhrana na tanjirima
Ova namirnica se koristi u različitim oblicima – kuvana, pečena, pržena ili kao prilog – i sve je prisutnija na stolovima u regionu, ali i u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako se često naziva “slatki krompir”, batat nema mnogo zajedničkog sa običnim krompirom. Razlike se ogledaju u ukusu, nutritivnim vrednostima i zdravstvenim prednostima. Njegov blago sladak ukus podseća na bundevu, zbog čega se koristi i u slanim i u slatkim jelima.
Profitabilna kultura sa tradicijom
Batat potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja već oko 5.000 godina. Danas je rasprostranjen širom sveta i sve više privlači poljoprivrednike u regionu. Prema iskustvima proizvođača, batat može biti izuzetno profitabilna kultura.
Zarada može dostići 10.000 evra po hektaru, u zavisnosti od prinosa i plasmana na tržištu.
Početna ulaganja kreću se između 3.000 i 5.000 evra po hektaru, najviše zbog sadnog materijala i sistema za navodnjavanje.
Cena batata je znatno viša od običnog krompira – oko 2 do 2,5 evra po kilogramu, a potražnja ne opada.
Najčešće se u regionu uzgaja narandžasti batat, dok beli batat daje najveće prinose. Ljubičasti batat, iako ređi, smatra se najzdravijim zbog bogatstva antioksidanasa. Mala količina batata obezbeđuje visok unos vitamina i korisnih materija, pa se često svrstava u kategoriju superhrane.
Idealna kultura za klimatske izazove
Batat je otporan na visoke temperature i sušu, što ga čini pogodnim za poljoprivredu u uslovima sve češćih sušnih perioda. Sadi se u junu, a berba se obično obavlja između avgusta i oktobra.
Prinosi u komercijalnoj proizvodnji kreću se od 20 do 50 tona po hektaru, dok jedna biljka može dati i do 3 kilograma korena.
Listovi batata su takođe jestivi i mogu se brati više puta tokom godine.
Batat nudi mogućnosti prerade – može se koristiti za proizvodnju brašna, pirea, čipsa i drugih proizvoda sa dodatnom vrednošću, što ga čini posebno privlačnim na tržištu zdrave hrane.
Bonus video