Voćari strepe od mraza: Jedna ledena noć može da uništi ceo rod!

Za voće koje je trenutno u dobrom stanju predstoji najrizičniji period mogućih prolećnih mrazeva. Kako i u kojoj meri voćnjaci mogu da se zaštite od mraza i kakva je praksa voćara?

Radiša Đurđević iz Osladića kod Osečine prethodnih godina pokušavao je da zadimljavanjem zaštiti zasad od mraza. Iako je delimično uspevao u tome, ove godine nema uslova da na taj način zaštiti izuzetan šljivik koji obećava rekordan rod.

- Ima efekta, ali sad trenutno ove godine ne možemo to da izvedemo, nemamo radnu snagu za to, to zahteva veliko ljudstvo, veliku organizaciju, dalje postoji metoda orošavanje sa velikom količinom vode sa velikim atomizerima, to zahteva ogromnu količinu vode, mi vode nemamo za to, tako da je i to neizvodljivo. Kažem nadamo se samo da mraza ne bude, inače što se tiče neke zaštite, ne možemo ništa da preduzmemo ove godine - kaže Radiša.

Zbog ranije vegetacije na rizik od prolećnih mrazeva upozoravaju i stručnjaci. Među preporukama za zaštitu najdelotvornija je antifrost zaštita.

- Ono što mogu proizvođači da urade to je jedino da mogu da okreče svoja stabla, jer ta bela boja malo odbija svetlost i sporije se zagrevaju, sporije kreću ti sokovi, zadimljavanje kao tradicionalna metoda se pokazalo kao ne dovoljno efikasno. Najbolji način je antifrost sistem kojih imamo jako malo instaliranih na našim terenima. Videćemo u skorijoj budućnosti možda će to biti jedini način zaštite od prolećnog mraza - navodi Jovan Milinković, PSSS Valjevo.

Jedan od retkih antifrost sistema u ovom delu Srbije koristi se u oglednom voćnjaku u valjevskoj Poljoprivrednoj školi. Iskustva su dobra, ali ograničavajući faktor predstavlja velika količina vode.

- Imamo savremeniji način antifrost sistema, a to je pulsni sistem sa mikropulsatorima koji orošavaju voćnjak u onom periodu kad imamo opasnost od niskih temperatura. Na površini cveta stvara se tanak sloj leda, iznad leda je temperatura u minusu, a ispod leda ostaje na nula stepeni i tako dolazi do smanjenja, odnosno neoštećenja određenih delova cveta - objašnjava Nikola Spasojević, prof. voćarstva i vinogradarstva Poljoprivredne škole Valjevo.

Uprkos velikim štetama od mraza, retki su poljoprivrednici koji razmišljaju o uvođenju ovog sistema zaštite, tako da će na rod u voćnjacima i ove sezone primarno uticati vremenske prilike i temperaturne oscilacije u periodu cvetanja.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: RTS