Paprene cene voća: Klimatski ekstremi utiču na rod, proivođači osećaju gubitke

Voće u Srbiji je poskupelo za 68 odsto za samo godinu dana. To poskupljenje je više nego kad je u pitanju bilo koji drugi prehrambeni proizvod, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić izjavio je da je cenovna nestabilnost na tržištu uticala i na cene voća, te da su klimatski ekstremi doveli do manjeg roda. Predviđa se, ipak, da će u narednom periodu doći do stabilizacije i pada cena voća, prenosi Radio-televizija Srbije.

Kajsija prošle godine nije bilo skoro uopšte, višnje i šljive su podbacile, a jabuke stoje u hladnjačama jer ne mogu da se izvezu na rusko tržište. Postavlja se pitanje da li se radi samo o lošoj sezoni, ili nas očekuje konstantno povećanje cena voća.

RINA

Aleksandar Leposavić izjavio je prilikom gostovanja na Jutarnjem programu RTS-a da su na cenovnu nestabilnost uticale i rastuće cene nafte, hemije, pesticida i radne snage, koji su skuplji u odnosu na druge zemlje, a neophodni su proizvođačima.

- Klimatski ekstremi su takođe sve učestaliji, što je uticalo na pad roda. Kajsije su, na primer, procvetale 28. februara, a u aprilu je hladni front uništio rod. Proizvođači osećaju gubitke u unapređenju proizvodnje, poput uvođenja novih tehnologija zbog cenovne nesigurnosti, te se odlučuju za ulaganje u nove zasade - objašnjava Leposavić.

Destabilizovana proizvodnja

Leposavić, ipak, dodaje da trenutno imamo dobre prinose i kvalitetniji rod, pa se očekuje da će cene biti niže u odnosu na prethodnu godinu i da će se stabilizovati.

Prema njegovim rečima, proizvođači voća se najčešće žale na nekontrolisani uvoz, poput maline iz Kine i Ukrajine, koji kupci često kritikuju zbog lošeg kvaliteta. Zabeleženo je prisustvo teških metala i pesticida, ali svu krivicu preuzimaju domaći proizvođači.

- To se prepakuje i šalje u druge zemlje, što destabilizuje proizvodnju. Voćarstvo donosi veliki devizni priliv, samo od malina smo zaradili između 250 i 300 miliona evra - navodi Leposavić.

Screenshot:AgroTV

Borovnica kao dobar primer

Leposavić, takođe, napominje da su osim malinara, u velikom problemu i proizvođači jabuka, jer su transportne cene visoke, a komplikacije pri izvozu su mnoge, pa su mnogi postali samodovoljni.

- Proizvođači su smanjili ulaganja i površine pod voćem. Dobar deo njih je odustao od proizvodnje, prešli su na druge delatnosti ili su se okrenuli proizvodnji povrća - dodaje Leposavić.

S druge strane, Srbija se sve više okreće proizvodnji borovnica u poslednjih 15 do 20 godina. Dostigla je 2.500 hektara u poslednjih 15 do 20 godina - od nekad potpunog "autsajdera", što je slučaj i sa šljivama.

- To je najkvalitetnija borovnica na svetu, kao i mala malina, ali i tu ima problema. Krajnji kupci, zbog reeksporta, jer se 90 odsto izvozi u Holandiju koja šalje u druge zemlje, često ne znaju da je borovnica iz Srbije", ističe Leposavić.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: RTS