Jasna i Slavko grabe ka uspehu: Uzgajaju ovu vrstu pečuraka, počeli pre 30 godina

Mnoge poljoprivrednike, danas muči kako da opstanu u ovim turbulentnim vremenima. Svakako da je neophodno biti  prilagodljiv i osluškivati potrebe tržišta. To su na vreme shvatili Jasna i Slavko Urošević iz mačvanskog sela Zasavica jedan. Poljoprivreda im je u krvi. Obrađuju hektar i po koji je u njihovom vlasništvu. Na njivi se smenjuju kukuruz i pšenica. Kukuruz uzgajaju jer drže desetak svinja za svoje potrebe.

Do pre tri decenije bavili su se živinarstvom, gajili su kokoške. Desilo se nekako istovremeno da je Slavko ostao bez posla u mačvanskom brodogradilištu. I objekat u kom su držali matično jato kokošaka bio je prazan i trebalo ga je pravilno iskoristiti.

Rodila se ideja da počnu proizvodnju pečuraka - bukovača. Krenuli su od početka jer ništa nisu znali o samoj proizvodnji. Početak je bio skroman. Počeli su s 30 džakova, čisto da vide da li će uspeti. I kao što obično bude osmehnula im se početnička sreća. Danas, posle tri decenije proizvodnja se odvija u 2.000 džakova.

Ključni slama i džak

Svih ovih godina način proizvodnje nisu menjali. Miceliju nabavljaju iz Ade od proverenog proizvođača. Za podlogu koriste slamu koju ubacuju u džak, a prethodno je isprskaju vodom. Naizmenično do vrha džaka stavlja se red slame, red micelije. Sa strane se izbuši po 30 rupa, a vrhovi džaka se saseku kako bi izašla suvišna voda, da slama ne truli.

- Neophodno je da slama bude od proizvođača koji ne prska puno usev. Važno je da nije dugo bila na njivi, odnosno da nije puno kisnula. Potrebno ju je čim se ovrše, izbalirati i skladištiti u senjaku - objašnjava Jasna.

Na dobro pripremljenoj slami, u tamnoj prostoriji pri temperaturi od 18°C do 20°C micelija prorasta kroz hranljivu podlogu. Potom se džakovi prenose u gljivarnik gde je temperatura od 20°C-24°C i tu počinje plodonošenje Pri idealnim uslovima grozd prorasta džak posle 21 dana, a ako uslovi pogoduju berba počinje 27 dana od setve.

Ceo grozd se bere kad sazri i na tom mestu za dve nedelje iznikne novo kolo. Postupak se ponavlja do trećeg kola, a berba se obavlja na petanaest dana.

Cena ista godinama

Bukovača se bere u gajbe, očisti, pakuje u stiroprske tacne po 400 grama, obloži folijom, i priloži  deklaracija. Uroševići bukovaču plasiraju u Šabcu u veleprodaji.

- Cena se već nekih šest godina ne menja i iznosi 120 dinara, a kad se prodaje na malo cena za kilogram je 500 dinara - objašnjava Jasna za "Poljoiprivrednik".

Da bi se ova proizvodnja odvijala kako treba bitne su vremenske prilike. Izuzetno visoke temperature im ne pogoduju jer se suše. Takođe, ni varljivo ovogodišnje proleće bukovači nije pogodovalo.

Naša sagovornica objašnjava da su posle kiše visoka isparenja koja isušuju sadržaj u džaku. Bilo je i slučajeva da potera novo kolo ali se osuši iako u prostoriji postoji ventilator.

Dve berbe

Proizvodnja bukovače je zahtevan posao, a uključeni su i Jasna i Slavko. Kad krene setva micelija se seje svakodnevno tokom dva meseca. Setva se obavlja dva puta. Prvi put krajem februara, a drugi polovinom avgusta. Bukovača posejana krajem februara bere se od marta do jula. Po završetku berbe čisti se objekat i sprema za period kada će se ponovo sejati. Obavlja se totalna dezinfekcija. Svi zidovi se okreče krečom, a pod se očisti hlorom pre stavljanja džakova.

U tako pripremljenoj prostoriji druga setva počinje polovinom avgusta. Već u septembru prvo kolo bukovača pristiže za berbu. Ukoliko se želi da se gljive beru i u decembru, kada se i najviše traže, druga setva mora da bude intenzivna i efektna u periodu od dva meseca. Tokom zime neophodno je dogrevanje gljivarnika kaloriferom.

Proizvodnja bukovača zahteva dosta ručnog rada, ali za pakovanje je neophodna mašina koja seče foliju. Pakovanje je vakumsko, a rok trajanja tako upakovane bukovače je sedam dana u frižideru.

Sušena bukovača

Uroševići su složni da od ovog posla porodica može pristojno da živi. Do pre jedne decenije bili su veliki prooizvođači i svoju robu su plasirali na beogradskom, lozničkom i šabačkom tržištu.

Jasna je mišljenja da bi dobro bilo kada bi u ponudi imali sušenu bukovaču za začin, tada bi imalo smisla da se pojavljuju na bazarima i pijacama jer imaju da ponude nešto posebno. Za sada neće odstupati od ove proizvodnje koju su dobro savladali.

Pogotovo što među kupcima raste interesiovanje za bukovaču, samim tim, povećava se i kultura njenog konzumiranja. Naime, sve se više uvodi u ishranu pogotovo što poslednjih godina raste interesovanje za zdravim, visokokvalitetnim namirnicama što prirodnijim. Da je tako, potvrđuju i Uroševići proizvodnjom koja uspešno opstaje već tri decenije.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam