Srpski seljaci i dalje "gledaju u nebo": Država plaća do 70 odsto polise, ali srpski seljaci i dalje rizikuju sve!

Vremenske nepogode poslednjih godina zadaju sve više glavobolja poljoprivrednicima širom Srbije. Štete koje donose oluje, grad i suša često su ogromne, a u mnogim slučajevima i nenadoknadive. Iako rešenje postoji – osiguranje useva – većina proizvođača i dalje se oslanja na sreću, nadajući se da ih nevreme „neće baš njih zadesiti“.

Ministarstvo poljoprivrede već godinu dana podstiče poljoprivrednike da zaključe polise osiguranja i iskoriste državne subvencije koje pokrivaju od 40 do 70 odsto premije, u zavisnosti od područja i vrste proizvodnje. Zahtevi se podnose putem platforme eAgrar, uz pomoć lokalnih savetodavaca i Uprave za agrarna plaćanja.

Ipak, prema najnovijim podacima, u Srbiji je osigurano tek između 13 i 15 odsto obradivih površina. Iako je to napredak u odnosu na period pre pandemije, broj je i dalje poražavajuće nizak.

- Pre desetak godina imali smo samo 10 odsto osiguranih površina, što je statistički napredak, ali i dalje nedovoljno. Država, poljoprivrednici i osiguravači ne mogu biti zadovoljni - kaže za Biznis.rs Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.

On objašnjava da polisa košta oko pet odsto vrednosti prodaje po hektaru, ali zahvaljujući subvencijama može biti i do 70% jeftinija, pa u pojedinim slučajevima – čak besplatna.

Najčešće se osiguravaju kulture sa većom vrednošću po hektaru – voće, povrće i žitarice, uglavnom od rizika kao što su grad, požar i grom. Ipak, mali broj proizvođača uzima dodatne polise protiv mraza ili suše, iako su klimatske promene postale sve izraženije.

- Potrebno je da promenimo način razmišljanja. Gledanje u nebo nije plan, već rizik. Jedna ćelijska oluja može uništiti usev za pet minuta, a suša za dva meseca -ističe Ćirić.

U zemljama Evropske unije osigurano je više od 50 odsto obradivog zemljišta, dok taj procenat u SAD i Australiji prelazi 90 odsto. Srbija, sa svojih 15 odsto, i dalje zaostaje.

Stručnjaci upozoravaju da će se zbog klimatskih promena prosečni godišnji gubici u poljoprivredi udvostručiti do 2050. godine, te da će uvođenje obaveznog osiguranja ili jačih državnih podsticaja postati pitanje opstanka domaće poljoprivrede.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Biznis.rs