Ovu biljku zovu novo zlato: Gaji se i u Srbiji, cena 10.000 evra po hektaru

Sezona lešnika je u punom jeku, a ljubitelji ove hranljive i popularne namirnice uskoro bi mogli da osete poskupljenja na tržištu. Klimatske promene, rast globalne potražnje i skok cena sirovina doveli su do toga da se tržište suočava s velikim oscilacijama, što najviše osećaju proizvođači čokolade i konditorske industrije.

Na svetskom nivou, cena lešnika porasla je za više od 30 odsto od početka godine. Hladan april u Turskoj, najvećem proizvođaču lešnika na svetu, oštetio je značajan deo cvetova, pa je žetva znatno manja.

Kako Turska pokriva oko 71 odsto globalne proizvodnje, posledice se osećaju na svim tržištima. Italija, koja proizvodi oko 10 procenata, i druge zemlje poput SAD-a i Čilea beleže rast proizvodnje, ali ne u meri koja bi mogla da ublaži globalni deficit. Istovremeno, rast cena kakaoa dodatno utiče na krajnju cenu proizvoda u kojima se koristi lešnik.

Profimedia

 

Najprofitabilnija kultura u voćarstvu

Za poljoprivrednike koji ostvaruju prinose od oko dve tone po hektaru, prihod može dosegnuti i do 10.000 evra, a plantaže imaju dug životni vek, često i do pola veka. Zato se lešnik smatra jednom od najprofitabilnijih kultura u voćarstvu, što potvrđuje i sve veći broj novih zasada. Globalna proizvodnja raste u proseku 3 odsto godišnje, a lešnik zauzima peto mesto među orašastim plodovima, iza badema, oraha, indijskog oraha i pistaća.

Hrvatska poslednjih godina beleži snažan rast u gajenju lešnika. Površine pod zasadima porasle su sa 5.549 hektara u 2019. na gotovo 7.933 hektara u 2023. godini. Najviše plantaža nalazi se u Osječko-baranjskoj, Virovitičko-podravskoj i Bjelovarsko-bilogorskoj županiji, a većina je mlađa od deset godina.

Pixabay

 

Velika potražnja

Proizvodnja je često podržana državnim subvencijama, uključujući podsticaje za organsku proizvodnju i održavanje trajnih zasada. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, Hrvatska je 2022. proizvela 2.589 tona lešnika, što je značajan rast u odnosu na 1.945 tona godinu dana ranije.

Što se tiče trgovine, Turska je i dalje glavni dobavljač hrvatskog tržišta. U prvih deset meseci prošle godine uvezeno je 401 tona oljuštenih lešnika iz Turske u vrednosti od 2,37 miliona evra, dok je ukupni uvoz iznosio 620 tona. Izvoz je dostigao 465 tona, od čega je najveći deo završio u Italiji, a manji u Bosni i Hercegovini i Sloveniji.

Pixabay

 

Uprkos izazovima sa klimom i cenama, lešnik ostaje jedna od najtraženijih kultura. Njegova sve veća potražnja i potencijalna zarada obećavaju da će plantaže nastaviti da se šire, dok će potrošači morati da se naviknu na skuplje čokolade, poslastice i proizvode u kojima lešnik zauzima centralno mesto.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi