Prinos odličan, cena katastrofa, a moglo bi biti i gore

Iako su kombajni uveliko na poljima, cena pšenice je nepoznata, a ratari nisu zadovoljni sa 19 ili 20 dinara, koliko kao akontnu cenu nude otkupljivači. Da li će tržište dati povoljniju kranju cenu teško je reći, jer postoji realna opasnost da Srbija ostane zatrpana žitom, a to će svakako uticati na cenu, koja trenutno ne pokriva ni troškove proizvodnje.

– Konačan obračun se ne zna, zasada smo spremni da platimo 20 dinara. Problem je nizak postotak proteina, a hektolitar je dobar. Zadovoljni smo prijemom i količinama koje nam stižu – rekao Agrosmartu jedan od sremskih otkupljivača.

Količine pšenice će ove godine, po svemu sudeći, biti iznad prosečnih, ali, sudeći po prvim otkosima u nekim delovima Vojvodine, to se ne može reći za kvalitet. "Agrosmart" piše da je na nekoliko otkupnih mesta u Sremu pšenica imala malu proteinsku vrednost.

Država je spremna da da malo više, 23 dinara po kilogramu, što je po tvrdnji proizvođača i dalje ispod minimalne cene bez gubitaka, ali se ne znaju količine.

– To je maksimum u ovom trenutku i na taj način želimo da pošaljemo jasnu poruku da država stoji iza svojih poljoprivrednika – izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Količine, pretpostavlja se, neće biti velike, a ako budu 30.000 tona, koliko je bilo prošle godine, to neće za ratare značiti ništa. Drugo pitanje je pitanje traženog kvaliteta zrna.

Kvaka će, kažu na portalu, izgleda biti upravo kod proteina, jer nezavnično se govori o granici od 11,5% proteina.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković izjavio je da bez 25 dinara nema šta da se priča.

– Kada platimo uslugu kombajniranja, ulaganja i ostalo, mora nešto i da ostane. Kome je pala kiša i nalila zrno, može da očekuje dobar prinos. Kome je osrednji prinos sa ovom cenom, može da se nada da će biti na pozitivnoj nuli. Kada je pre nekoliko godina bilo 36 dinara, to se osetilo, poljoprivrednici su kupili mehanizaciju i ostalo, uložili su novac u proizvodnju - podseća on.

Problem je, kako dodaje, što je ovo prvo razduživanje.

– Na jesen mora da se uloži da bi se radila jesenja setva, a nisu svi u mogućnosti da kupe za keš, već odu i zaduže se. I sada su to prve pare koje poljoprivrednik dobija od ječma i pšenice i mora da se razdužuje – zaključio je Matković.

Na nisku cenu pšenice neće uticati samo obilan rod i nizak kvalitet, već i druge okolnosti koje ne idu naruku ratarima, upozoravaju stručnjaci.

– Nizak vodostaj Dunava preti da ugrozi izvoz i postoji velika opasnost da Srbija postane veliko skladište merkantilne robe, što će se odraziti na cenu – ističe Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

Galetin očekuje prosečan rod od 6,5 tona po hektaru, što znači da će u narednim danima u skladištima širom Srbije završiti oko 3,5 miliona tona novog roda pšenice, što je sasvim dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam