Meso treba da plaćamo tri puta skuplje? Bar toliko, kažu ekološki svesni Nemci

Naučnici iz Augzburga su za veliki lanac supermarketa Reve uzeli „pod lupu“ osam proizvoda i izračunali koliko bi „stvarno trebalo da koštaju“, kada bi se na njih dodali troškovi koji ne ulaze standardno u obračun cene – troškovi (otklanjanja) zagađenja planete.

Njihove stvarne cene se mogu videti u jednoj berlinskoj podružnici lanca diskonta Peni, koji takođe pripada Reveu, piše Dojče veče.

Kada se uporede ove dve cene vidi se da uobičajena maloprodajna ceni dugotrajnog mleka 79 evrocenti za litar, a „stvarna cena“ je 1,75 evra, kad se uzme u obzir šteta po okolinu i klimu.

Organsko mleveno meso u pakovanju od 250 grama košta 2,25 evra, a stvarna cena mu je 5,09 evra. „Obično“, industrijski proizvedeno, mleveno meso (550 grama) košta 2,79 evra, a naučnici računaju da treba da košta tri puta više – 7,62 evra.

Ni tri puta više nije realna cena

Ova razlika između cene u prodavnicama i one realne, prema svim troškovima proizvodnje, bila bi još veća da se pored ekoloških dodaju i stvarni troškovi proizvodnje – bez subvencija države. To svakako nije zanemaljiva stavka za krajnju cenu jer EU petinu celokupnog budžeta troši na subvencije stočarstvu. To je povelikih 28 do 32 milijarde evra svake godine, upozorava Grinpis. Subvencije u SAD su otprilike iste, 38 milijardi dolara (32 milijarede evra). Advokat i aktivista za održivu ekonomiju, Dejvid Sajmon, je u svojoj knizi Mitonomiks, (Meatonomics), procenio da na svaki dolar cene po kojoj mesna i mlečna industrija prodaju svoje proizvode, dođe i 2 dolara „spoljnjeg troška“ koji ovako ili onako, plaćaju potrošači. Drugačije rečeno, svaki „big mek“ prodat po 4 dolara zapravo svet košta 11 dolara.

 

Ovaj „paritet“ cena rađen je usled u Nemaćkoj podignute prašine u anvosti oko globalnog zagađenja i procesa koji ga izazivaju. Sve je pokrenula kampanja „Hej, Bundestag, moramo da pričamo“ u okviru koje je prikupljeno 57.000 potpisa za peticiju o uvođenju obavezne oznake o emisiji ugljen-dioksida na pakovanjima hrane.

Švedski proizvođač ovsa i soje Outli (Oatly) nije štedeo pare i trud da bi jednu ideju sproveo u delo u Nemačkoj i da bi se pojavio u parlamentu.

„Ljudi su barem svesni da je sistem proizvodnje životnih namirnica odgovoran za 25 odsto svih globalnih emisija“, rekao je u Odboru Tomas Goj, šef firme Oatly za Nemačku. „To je više emisije CO2 nego što u svetu uzrokuju svi vozovi, avioni, automobili i brodovi zajedno.“

Oatly već više od godinu dana na svojim proizvodima navodi podatak o emisiji CO2. Pri proizvodnji napitka od ovsa dođe do emisije 0,29 kilograma CO2 ili sličnih izduvnih gasova po kilogramu proizvoda. Kravlje mleko, direktni konkurentni proizvod, ima emisiju CO2 od 0,94 po kilogramu.

Poruka je otprilike – kupujte biljna pića umesto mleka, zbog čega neeki poslanici kritikuju kampanju švedske firme kao čistu reklamu. Poslanici u Odboru za peticije međutim ukazuju da emisija ugljen-dioksida nije jedino što potrošači treba da znaju. Kolika je, recimo, potrošnja vode pri spravljanju proizvoda?

Još dalje idu naučnici sa Univerziteta u Augzburg. Tamo su još pre dve godine sračunati troškovi poljoprivrede koje niko ne plaća direktno. Recimo, preterano gnojenje tla koje upropašćava zemljište ili zagađenje pijaće vode, ili posledice po zdravlje zbog kljukanja stoke antibioticima. Kada to sve stigne na naplatu, troškove snose javni budžeti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi