Švajcarsku vojsku zamenio za srpske borovnice: U Srbiji se bolje živi

Vratio sam se 2017. godine, posle 35 godina života u Badenu, u nemačkom delu Švajcarske. Vojsku sam napustio „zbog žene“. Supruga Tanja nije bila za stalne selidbe i „slanja ko zna gde“, a ona je je i pokrenula priču o „povratku“ u Srbiju, počinje svoju priču za Agro TV Milenko Marković.

Tako je, zahvaljujući Tanji, u selu Pridvorica kod Smederevske Palanke nikla plantaža borovnica i lavande, koja u dogledno vreme može da se proširi i na svih 20 hektara koje poseduju Markovići.

Rešen da se preseli u Srbiju, Milenko je u Švajcarskoj razmišljao o malinama i jagodama ali se ipak u posao krenulo sa hektar i po plantaže i tri sorte borovnice.

Sa lavandom manje muke

Milenko nije imao iskustva ni sa drugom biljnom kulturom koju od prošle godine gaji na 10 ari.

– Koliko je borovnica zahtevna, toliko lavanda nije. Tu se samo baviš korovom a ne samom biljkom – kaže Milenko, koji sada lavandu prodaje kao osušeni cvet, a planira da proizvodi sapun i eterično ulje.

– Nisam imao neko prediskustvo, pa sam mogao da krenem sa bilo kojim voćem. Za krajnji izbor je zaslužna tada trogodišnja kćerka, jer je ideja bila njena. ’Lampica’ se upalila za vreme jednog crtaća uz činiju borovnice. A nisam znao ni da li borovnica raste u žbunu ili na drvetu – priseća se Milenko.

Sada sa svog prvobitnog zasada dobija „erli blu“, borovnicu koja stiže veoma veoma rano, zatim „patriot“ koji svojoj krupnom bobicom pobeđuje „na kalibar“, ali ipak izdvaja „hanas čojs“, koja ima specifičan ukus koje nekome „vuče“ na lubenicu, nekom na kajsiju…

Sve biljke prska ručno

Posed je 2019. proširio sa „djukom“, standardnom sortom najčešće zastupljenom kod proizvođača u borovnice.

U proizvodnji borovnice ne sme biti nikakve improvizacije a Milenko ističe da za zdravlje svojih borovnica mora da zahvali i dobrom stručnom timu koji ga prati. Svojih 5.000 biljaka prska ručno, i to namerno a ne silom prilika.

– Samo tako mogu sve da ih obiđem i vidim svaku biljku. Tako znam svaku, i koja je najveća, i koja donosi najviše plodova… Ovde me ljudi često „testiraju“ u tome. Čak sam počeo da tim posebnim žbunovima dajem imena – kaže Milenko.

Dupli rod, prepolovljena cena

Borovnica mnogo zavisi od vremenskih prilika. Prošle godine je Markovićima prinos bio 1,8 tona i bralo se dvadesetak dana, dok je ove bio 4,8 tona, jer se posao odužio na 45 dana. Prošle godine cena je, kako kaže, iznosila 5,8 evra po kilogramu, a ove je krenula od šest evra da bi završila na tri evra.

Ulaganja u proizvodnju su jako velika, od pripreme zemljišta do samih sadnica, i zbog toga nema prostora da se nešto prepusti slučajnosti, hoće li pasti grad ili neće, i slično. Ipak je to višegodišnja kultura, pa je i šteta takva, ističe ovaj uzgajivač.

Po hektaru ulaganja su Markoviće izašla 50.000 evra a još, kažu, nije sve do kraja urađeno.

Troškovi: Nije baš sve kao na internetu

– Postoje i skriveni toškovi, pogotovo što se tiče hemije. Nije sve baš kako piše na internetu, da je borovnica vrlo laka za uzgajanje i otporna na bolesti – otkriva tajne Milenko.

Mora tu da se u troškovnik doda, kako kaže, i poveći račun za đubrivo, jer ko nema organsko, neorgansko je dosta skupo, zatim zaštita… Kada imate smenu razdoblja sa velikim padavinama a zatim jakim suncem, to je raj za štetočine.

Kao najbitniju stavku Milenko ističe dobru vodu, jer previše nitrata ili previše peska može da izazove probleme kod biljaka.

Sve u svemu, posao s borovnicama nije baš „laka lova“.

– Meni kažu ljudi tebi sezona traje mesec, dva i to je to. I stvarno veruju da je tako a ne razmišljaju da o toj biljci treba da se čovek brine skoro cele godine. Posle berbe se, recimo, spremaju nove rodne grane i pupoljci za sledeću sezonu. I to se radi takođe strogo kontrolisano, da biljka može da se spremi za odmor. Meni je sezona ove godine počela u februaru a trajaće do novembra, dok ima lepog vremena – pojašnjava Milenko.

I na kraju, da li se pokajao što je došao u Srbiju? Milenko se ni trenutka ne dvoumi pri odgovoru na ovo pitanje.

– U Švajcarskoj sam radio osam do deset sati svakoga dana a ovde radim ono što volim i mogu da organizujem ne svoj dan nego i mesec dana kako poželim. Jednostavno, kad je čovek vredan ovde može da se mnogo bolje živi – kaže ovaj rođeni Švajcarac za Agro TV.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi