Profitirao ko je čekao: Cena kukuruza skočila 27 odsto od početka berbe

Na skok cena kukuruza sa 15 dinara za kilogram na početku berbe na sadašnjih 19 dinara na njenoj polovini uticala je i korona, ali pre svega suša u Rumuniji i kašnjenje berbe u Ukrajini, javlja novosadski „Dnevnik“.

Uticaj korone kod kukuruza je manje izražen, kaže Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije.

Slatke muke ratara

Odlične cene pšenice podigle su raspoloženje proizvođača da u jesenjoj setvi povećaju površine pod tom kulturom. – Imaju slatke muke za šta da se opredele jer su povećane cene i drugih kultura. Jesenjoj setvi ne ide u prilog broj kišnih dana u oktobru, a ovih dana s lepšim vremenom oni izlaze na njive i seju – kaže Saković.

– Rumunija je imala sušu i oni su obustavili svoje prodaje, u Ukrajini prinos je podbacio oko deset odsto, a žetva kasni i ne mogu da isporuče ono što su prodali za oktobar. To je kod nas napravilo strahovito veliku gužvu i potražnju za kukuruzom – kaže Saković.

Podsetio je na to da se kukuruz više prodaje terminski, pa su i naši trgovci unapred prodali nešto više od milion tona.

– Takav trend rasta cena neće se nastaviti u beskonačnost. S nastavkom naše berbr i onom u Ukrajini, treba očekivati stabilizaciju cene i manji pad – smatra Saković.

Strah od novog talasa korone, zbog čega države prave zalihe, te ulaganja velikih investicionih fondova u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, za posledicu su imali i veliki skok cena pšenice u Srbiji, koja je za tri meseca poskupela gotovo četiri dinara, kažu stručnjaci.

– Strah od novog talasa epidemije je i velike svetske potrošače pšenice, poput Egipta, zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Kine, naterao da prave rezerve i da kupuju više nego što bi inače kupovale. Tražnju su dodatno povećali veliki investicioni fondovi, pre svega u Americi, koji su usmerili svoje fondove u poljoprivredne proizvode jer industrija manje radi zbog korone, pa su kupili dosta velike količine na berzi – rekao je Saković.

Tako značajno povećanje tražnje rezultiralo je i višim cenama srpske pšenice, koja je i s 18 dinara kilogram bila među najskupljima na kraju žetve, a danas se prodaje po 21,5 do 21,7 dinar.

– To je izuzetno veliki skok. Nije realno da će tim tempom da se nastavi dalje. Oni koji prave zalihe u jednom trenutku će ih imati dovoljno, a investicioni fondovi nisu potrošači, oni kupuju da bi prodali i zaradili. Bitno je da naši prodavci-proizvođači procene kada je pravi trenutak za prodaju, a mislim da se taj trenutak bliži – kaže Saković.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi