Oronule fasade kriju priče o ljubavnom razvratu: Ulica “crvenih fenjera” u Zemunu postojala je pre više od 100 godina

Nekada je Ribarska ulica (današnja Fruškogorska) bila poznata kao mesto na kojem je mogla da se "kupi ljubav", a zemunska "ulica crvenih fenjera" izgledala je skoro isto kao i one u najvećim evropskim gradovima.

Naime, posle završetka Prvog svetskog rata, Beograd i Zemun "našli" su se u novoosnovanoj Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca, a od 1934. su zvanično postali jedan grad. Nova država je činila brojne oblasti koje su vekovima prethodno bile pod različitim pravnim sistemima - od otomanskog do austrougarskog, a ovaj drugi važio je na teritoriji severne Srbije, pa i u Zemunu.

Ukopiti dva potpuno različita sistema nije bilo tako jednostavno, a ovo prilagođavanje je najviše odgovaralo vlasnicima zemunskih javnih kuća, kojima su brodovima samo pristizale mušterije.

A tamo, u Ribarskoj ulici, postojao je pravi "ljubavni Eldorado", gde su mnogi beogradski mangupi tog vremena išli da polažu "brucoški ispit".

Pixabay

 

Raj za blud i razvrat

Stari Zemunci hteli su u jednom trenutku da se otarase ulice koja je bila nadaleko poznata, ali to nije bilo tako lako. 

Izdvojena, a opet u centru donjeg grada, tek malo udaljena od institucija i crkava, Ribarska ulica bila je raj za blud i razvrat.

U istoj javnoj kući našli bi se ne samo mladi i neškolovani, već i gospoda, ali, ne i oficiri. Oni su imali svoju kuću - od pet javnih kuća jedna je bila rezervisana za njih.

Najpoznatija - "Matina kuća ljubavi"

Javne kuće bile su pristojnog izgleda, a crveni fenjer koji je svetleo na ulazu značio je dobrodošlicu za sve muškarce koji bi želeli "intimnu zabavu".

Atmosfera je bila veoma opuštena, ljudi su se zabavljali uz klavirsku muziku i alkohol, a kada bi svirač napravio pauzu, krenuo bi valcer.

Profimedia

Tompusi i cigare ostavljali su oblake dima u kojima bi zainteresovani momci merkali devojke. Čuo bi se žagor, parovi bi se šetali po sobi ili stajali sa strane, a kad dođe vreme - prelazili bi u sobe gde su se bolje upoznavali.

I ta ljubav za jednu noć iskusnoj “gospodi” je bila rutina i nedeljno olakšanje, ali mnogim brucošima koji su "polagali životni ispit" ona bi ostala u trajnom pamćenju.

Pixabay

 

Crveni fenjeri i na Dorćolu

Crveni fenjeri, koji su u Zemunu postojali još od polovine 19. veka, nakon osnivanja nove države počeli su da se sele i u Beograd.

Prvi su zasvetleli na Dorćolu u Vidinskoj i u Ulici cara Dušana, a zatim i u drugim varoškim kvartovima, ali uvek pod "nadzirateljstvom" policije i gradskog fizikusa zaduženog za narodno zdravlje.

Kad je gazdama postalo skupo da plaćaju lekarske preglede, a kurtizanama mučno da zaradu dele s tadašnjim makroima, prostitucija se preselila u privatne stanove, po budžacima, ispod mostova.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam